Razgovor između mene i prijatelja u tuđini, i informisanje o novostima.
On: I, koja je sledeća destinacija?
Ja: Videćemo, ima ih više, samo ne može odmah.
On: Južna Amerika, sto posto, zaključio sam po pesmama i tekstovima. Nego, da te pitam ja nešto ovako?
Ja: Pitaj.
On: Planiraš li ti da se udaješ?
Ja: Hahaha. Da, što?
On: Kako, kad si non-stop na putu.
Ja: Ali, ja putujem dvaput, možda triput godišnje, a ti ako pomisliš da sam danas na planini, a sutra u San Francisku, mnogo veruješ u niški aerodrom XD To su slike sa puta…
On: Jeste, ali treba da se primiriš malo…
Ja: A šta to znači?
On: Nemoj toliko da pišeš te statuse, mnogo je to za našeg muškarca,plašiš ih, pa putovanja, pa pesme, pa slike.
Ja: Evo, upravo mesim pogaču, može to na Fejs?
On: To, daj mu ga malo po pogačama.
Ja: A sadim i baštu s majkom, može i to?
On: Tako je, iskuliraj malo s ovim stvarima, baci se više na te druge stvari.
Ja: A što misliš ti da sa mog Fejsa možeš da zaključiš šta ja hoću? Ja sve računam da je interesantnije pisati ( a i čitati) o putovanju, nego o receptu za kiflice i sađenju bašte, iako je sve to lepo, a i to volim. Mislila sam da sačuvam to sa decom i porodicom, kad ih budem imala, tad mi tek mi sleduju hvaljenja za prvi objavljeni recept, pa prvi zubići dece, pa polasci u školu. Tek ću tad da davim ljude, rekoh da ne davim sad time, kad su druge teme aktuelne.
On: Ne, ne, samo ti teraj s tim. Primiri se malo…(!)
Ja: Videćemo, ima ih više, samo ne može odmah.
On: Južna Amerika, sto posto, zaključio sam po pesmama i tekstovima. Nego, da te pitam ja nešto ovako?
Ja: Pitaj.
On: Planiraš li ti da se udaješ?
Ja: Hahaha. Da, što?
On: Kako, kad si non-stop na putu.
Ja: Ali, ja putujem dvaput, možda triput godišnje, a ti ako pomisliš da sam danas na planini, a sutra u San Francisku, mnogo veruješ u niški aerodrom XD To su slike sa puta…
On: Jeste, ali treba da se primiriš malo…
Ja: A šta to znači?
On: Nemoj toliko da pišeš te statuse, mnogo je to za našeg muškarca,plašiš ih, pa putovanja, pa pesme, pa slike.
Ja: Evo, upravo mesim pogaču, može to na Fejs?
On: To, daj mu ga malo po pogačama.
Ja: A sadim i baštu s majkom, može i to?
On: Tako je, iskuliraj malo s ovim stvarima, baci se više na te druge stvari.
Ja: A što misliš ti da sa mog Fejsa možeš da zaključiš šta ja hoću? Ja sve računam da je interesantnije pisati ( a i čitati) o putovanju, nego o receptu za kiflice i sađenju bašte, iako je sve to lepo, a i to volim. Mislila sam da sačuvam to sa decom i porodicom, kad ih budem imala, tad mi tek mi sleduju hvaljenja za prvi objavljeni recept, pa prvi zubići dece, pa polasci u školu. Tek ću tad da davim ljude, rekoh da ne davim sad time, kad su druge teme aktuelne.
On: Ne, ne, samo ti teraj s tim. Primiri se malo…(!)
Na stranu što tog svog prijatelja mnogo volim, i što mu ništa ne zameram, jer znam da želi samo dobro, ono što ljudi ne shvataju je da svako od njih iskaže tu svoju dobru nameru tu i tamo, a svi zajedno se smenjuju na svakodnevnom nivou.
Babe i dede su tu najrevnosnije, a ne mogu im ništa, jer im godine i poštovanje idu u odbranu. Onda pokušam da prodiskutujem to sa njima, i shvatim da je njihova ideja u stvari da smo svi mi mladi snađeni, ali da odugovlačimo jer – nećemo.
I objasnimo se i dogovorimo se lepo svaki put, i sledeći – sve od početka.
Treća, i najstrašnija stvar je, što je u ovom društvu, prihvatljivije da budeš razveden nego neudat. Jer ako si razveden, nije išlo, siroti, šta će, a ako si neudat, onda ti nešto fali. Da ne pričamo o čuvenoj rečenici: “Ma, rodi si ti jedno dete, posle i ako se razvedeš, šta te briga.” Ili: “Ne mora se udaješ, al’ rodi si dete!” Kuš, sotone.
Mislila sam da je tako samo kod nas, ali prošle godine, u Švedskoj, pričam s drugom par godina starijim i on mi kaže: “Pa, i u Švedskoj je isto. Možda ne tako otvoreno kao kod vas, ali taj pritisak društva postoji.”
I ko zna, možda pristisci treba da postoje, jer jedino se tako glača kamen, a realno bi bilo dosadno da svako gleda samo svoja posla. U to ime, evo je pogača!
