Uoči gradske slave Sveti Prokopije koju Grad Prokuplje tradicionalno obeležava 21. jula u crkvi koja nosi ime tog sveca zaštitnika grada, Episkop niški vladika Arsenije sa sveštenstvom prokupačke crkve održao je prazničnu večernju liturgiju, a nakon toga predvodio i crkveno narodnu litiju kroz grad u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada Prokupčana.
Prokupljem je prošla svečana litija, a na čelu povorke proneta je ikona Svetog velikomučenika Prokopija koju su, u čast ratnika i vojskovođe Svetog Prokopija, nosili pripadnici Vojske Srbije i Policijske uprave u Prokuplju.
Uz crkvena zvona, molitvu i pesmu „Gospodi pomiluj“ povorku od više hiljada građana predvodili su crkveni velikodostojnici, kaluđeri i sveštenici koji su nosili krst, crkvene relikvije, zastave i ikone svetaca, među kojima i mošti Svetog Đorđa koje se čuvaju u prokupačkoj crkvi.
Pored mnogobrojnih građana u litiji su učestvovali i gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović, predsednik Skupštine Grada Dejan Lazić, članovi Gradskog veća, gosti iz pobratimljene francuske opštine Epon, zamenik gradonačelnika Ivica Jović sa saradnicima, kao i gosti iz pobratimljenog slovenačkog grada Kočevja, zatim gosti iz Koretišta, Bogatića i iz Makedonije.
Ovu veličanstvenu povorku ukrasili su deca i mladi obučeni u srpske narodne nošnje članovi kulturno umetničkog društva (KUD) „Abrašević“, članovi folklornog ansambla „Toplica“ iz Prokuplja, kao i članovi KUD „Đerdan“ folklornog ansambla iz Republike Srpske.
Vladika niški Arsenije se nakon završetka litije koja je prošla glavnim prokupačkim ulicama obratio građanima u porti crkve Sveti Prokopije.
“Obraćam vam se sa ovog svetog mesta gde vekovima leže mošti Svetog Prokopija, mestu molitve, mestu uzdaha, mestu gde je naš narod od iskona tražio sebi utehu, tražio sebi pomoć, tražio sebi blagoslov Božiju“, rekao je vladika Arsenije i nastavio.
“A kako i ne bi kad jedan tako divni i veliki savetitelj crkve Božije obitava u ovome hramu, a kroz njegove svete mošti deluje blagodet Duha Svetoga i kako i ne bi kad je on sebe učinio hramom Duha Svetoga za vreme svoga zemaljskog života”.
Vladika Aresnije je popdsetio i na žitije Svetog Prokopija i naglasio da je prosto ljudskom umu nepojmljivo kako može jedan čovek da izdrži takve muke.
“Može zato što mu je snagu i krepost dao sam Gospod, da od jednog mladića, neznabožca Neanija postane Prokopije kršten u tamnici za vreme dok je čekao svoje ljute muke i stradanje. A poverovao je u Hrista kao nekada Sveti apostol Pavle koji je takođe bio gonitelj hrišćana i išao u Damask da goni tamošnje hrišćane i na putu mu se javio sam Gospod. Isto tako je i taj mladić Neanije na putu za Aleksandriju, grad koji je poznat po učenosti, po čuvernoj biblioteci i grad gde su se vekovima sabirala neznabožačka mudrust, filozofija i drugo ali i gradu u kome je propovedao Sveti apostol Marko koji je bio zaštitnik tamošnje crkve i u kome su još od apostolskih vremena živeli hrišćani. Neanije je krenuo da u Aleksandriji iskoreni hrišćane na zapovest tadašnjeh rimskog cara Dioklecijana, jednog od najsvirepijih gonitelja hrišćana, koji je voleo svog vojskovođu Neanija koga je majka Rimljanka vaspitavala da poštuje rimske bogove i koji je poticao iz ugledne i bogate rimske porodice uticajne u društvu. Neanije je bio jako blizak caru Dioklecijanu, njegov najmlađi i omiljeni vojskovođa”, rekao je vladika Arsenije.
On je dalje besedio o tome kako je Sveti Prokopije tada Neanije na nebu ugledaio krst i čuo živi glas Gospodov „Ovim pobeđuj” i tada posao vernik i umesto gonitelja hrišćana preobratio se u gonitelja neznaboštva, šireći veru Hristovu, svuda gde je to mogao i gde ga je dužnost vodila, sve dok nije bačen u tamnicu jer je otvoreno rekao caru Dioklecijanu da veruje u Hrista da je on vojnik Hristov, i da „car čini šta hoće sa njim, jer njemu ovosvetsko više nije važno, jer sve što je činio, činio je da ga Hrist zavoli“.
“Prolivanje njegove krvi gledalo je mnoštvo naroda koji se tu zatekao i okupio da gleda stradanje jednog pravednika ali tada su na iznenađenje mnogi od njih poverovali u Hrista i mnogi čak i iz Rimske vojske i Neanijeva majka Teodosija je poverovala, i kasnije i ona je takođe stradala za Hrista. I dogodilo se ono što je rekao apostol Pavle „Ne živim više ja već u meni živi Hristos“ i od toga momenta kada je Neanije poverovao u njemu je počeo da živi Hristos i on je postao sasud Duha Svetoga. I od tada i sada njegovo telo neprestano izliva blagost Duha Svetoga na sve one koji mu prilaze sa verom i ljubavlju. Neka je srećan i blagosloven ovaj praznik i navečerje slave i da vas sve draga braćo i sestre čuva Gospod molitvama ovog svetog Božjeg ugodnika. Neka vam je srećna slava Prokupčani i nek vam je blagosloveno”, završio je svoje praznično obraćanje Episkop niški vladika Arsenije.
Svojim prisustvom na litiji i čini se nikad većim učešćem i svečanoj slavskoj litiji, Prokupčani su pokazali koliko vole svog zaštitnika grada i koliko su posvećeni veri.
Grad Prokuplje kao jedan od retkih u svetu koji nosi ime sveca jedinstven je i po tome da se mošti njegovog zaštitnika čuvaju u srcu grada u jednoj od najstarijih crkava u ovom delu Evrope, crkvi Svetog Prokopija. Takođe Prokuplje ja pored Beograda i jedan od retkih gradova u Srbiji koji povodom slave svog grada organizuje i svečanu svenarodnu liti
