Krećete na put… Mada, nažalost, današnje vreme je takvo da je putovanja sve manje. Iako je Vaše putovanje možda i zamišljeno, ono iz snova, ipak se opremite jezičkim znanjem o zemljama i destinacijama koje biste posetili. Za svaki slučaj, nikad se ne zna…
Evropa… Možete posetiti zapadnu, severnu, istočnu, zapadnu… Da, lepo ste videli, strana sveta koja ide uz Evropu piše se MALIM slovom. Ne postoji zvanično država koja se zove npr. Severna Evropa pa da naziv pišete velikim slovom. JEDINO u slučaju da želite da govorite o severnoevropskim zemljama kao celini možete napisati Severna Evropa (dakole, ne samo geografski položaj).
A šta ako biste posetili Severnu Irsku i njenu prestonicu Belfast? Onda biste morali da napišete OBA velika slova jer je to ime države. I ime kontinenta Severna Amerika se mora pisati sa OBA velika slova zbog istog razloga kao i Severna Irska (oba su IMENA). Kako bi glasili prisvojni pridevi ovih reči? Odgovor je: severnoirski i severnoamerički (dakle, SASTAVLJENO) zato što se pridev odnosi na državu ili kontinent koji se sastoji od dve reči pri čemu je jedna glavna (Irska, Amerika), a druga je prati i spaja se sa njom u jednu.
Putujete Španijom… Posetićete glavni grad Madrid, onda i Barselonu, Sevilju, Valensiju… Tamo upoznajete ljude, naravno. Pa koga upoznajete? Ako je stanovnik muškog roda, onda je Španac, to je jasno. Ali, kako bismo rekli za stanovnicu? Najčešće se čuje Španjolka. Da li je to ispravno? – Ne. Pravopis nalaže da je ŠPANKINJA!
Još jedna destinacija koju naši turisti posećuju jeste Tunis. Opet upoznajemo njihovog stanovnika i on je TUNIŠANIN (NE Tunižanin), a ono što „pripada“ Tunisu je TUNIŠKO (NE tunižko). Ali, zašto je onda stanovnik Pariza PARIŽANIN, a NE Parišanin? Razlika je vidljiva: kod Tunisa imamo S koje daje Š, a kod Pariza Z koje daje Ž.
Kako glasi prisvojni pridev od zemalja koje se završavaju na -IJA kao što su na primer: Indija, Belgija, Mauritanija… Ovo J mora OSTATI pa je: indiJski (pridevi na -ski, -čki, -ški pišu se malim slovom), belgiJski, mauritaniJski, nikako indiski, belgiski, mauritaniski. A šta ćemo sa prisvojnim pridevom od naziva države Švedska koji se često piše švecki? Ovo ne ide, pravilno je samo ŠVEDSKI, ovo DS mora ostati.
VELIKIM slovom ćete pisati i nazive oblasti: Šumadija, Srem, Banat, Bačka… A šta ako su ovi nazivi višečlani (sastoje se od dve ili više reči)? Onda pišete OBA VELIKA slova: Donja Mačva, Gornja Zeta. Ali zato MALIM: zapadna Srbija (ovo zapadna se odnosi samo na geografski položaj, ne postoji oblast koja nosi tačno taj naziv).
Da ponovimo: bez obzira na to što se nazivi zemalja i gradova moraju pisati uvek VELIKIM SLOVOM, svi pridevi nastali od njih pišu se MALIM: srpski, bugarski, makedonski, češki, poljski; niški, beogradski, jagodinski, zaječarski…
Nadam se da će vam ova mala pravopisna geografska karta pomoći da se bolje „jezički“ snađete u svojoj okolini, ali i svetu.
(Autor: Brankica Živković, master profesor srpskog jezika i književnosti)
