Prokuplje – grad ljubavi

Moj grad nije Njujork, nema Menhetn… i nije u Americi ali, meni lično to ne smeta, niti mi treba, niti mi je želja. Moj grad je Prokuplje, Magarevo, grad Gvozden (centar Gvozdenog puka, junaka), grad Jug Bogdana… i nalazi se u Toplici, u Srbiji . To je za mene centar mog sveta; moj, meni i dragim ljudima takav kakav je, najmiliji grad. On nije najlepši, ne mora da bude, ali je tradicionalan, topao i drag, pravi rasadnik umnih. Bio je nekada: i čuveniji, lepši, i kulturniji, sportskiji… življi, ali verujem da će se možda opet uzdići.

Zbog kolumni koje pišem već neko vreme, prijateljice su me videle  kao Keri Bredshov – američku kolumnistkinju iz popularne serije; koja živi u Njujorku , Menhetnu (otud i poređenje sa početka kolumne sa Menhetnom!). Ona otvoreno piše o: sakrivenim, tabu,  suptilnim, socijalno relevantnim  temama… posebno o položaju i ulozi žena u društvu, tog vremena, tog američkog glamura.

Međutim, ja za raziliku od nje pišem na neki svoj, srpski način…duboko i empatijski, bez: ograničenja na temu – sexa , bez ograničenja na bogate i situirane junakinje; moje su sve junakinje, i siromašne, i bogate, i srećne, i nesrećne, i slobodne, i udate , i jako obične i posebne žene; kao i muškarci koje pokušavamo zajedno da shvatimo (kažu – dobro se bavim; mada mi je: i bitno, i nebitno toliko, zavisi ko i kako mi kaže; koliko mi je bitna činjenica da iskazujem i delim svoja razmišljanja o…); i opet kažem, inspiracija je čudo.

Kao npr moj grad. On je čudo u malom. Eto, ne kažem moja  opština, već moj grad (sada već i mogu i treba da kažem tako, jer zvanično to i jeste, od pre par dana).

Ovo nije grad sexa kao u čuvenoj seriji… kakav možda neki žele. Ovo je grad ljubavi .. i dalje; jer je sagrađen na poljima vinograda, vinove loze … simbola ljubavi Sv. Trifuna, a ne Valentina. On je mesto gde ljudu žele: da vole, žive, rade, rađaju: ideje, decu… da stvaraju; a ne prolazno zadovoljstvo, ili usputna stanica do Menhetna.

Ja verujem, duboko u sebi verujem, da sa novim statusom moja država ima: plan, viziju.. da je sposobna da održi ovaj status – grad; da ima plan po kome  će moći da se rađaju , školuju, zapošljavaju, razvijaju: slobodno, slobodni, zdravo: duhovno, psihički, fizički, materijalno… obrazivno, sportski, idejno,  kulturno …  građani …seljaci ,  meštani, dame, gospoda, drugovi, drugarice… kako god se zvali ili nazivali, svi ti ljudi.

Kao što državu ne čini teritorija, tako ni grad. Nju i njega čine ljudi. A da bi njih bilo nadam se da će se  odgovorni pobrinuti za preduslove, dok ne bude kasno. Jer, magaraca više nema, vinove loze tek po negde, a ljudi rasejani svugde po svetu…

(Autor: Marija Aranđelović Rombis)