Kuća u kojoj ja sada živim kupljena je od strane mog pradede Mladena Prelića koji se doselio iz Miševića kod Nove Varoši, tadašnjem Sjeničkom kraju, odakle je i većina naseljenika u ovom kraju Toplice.
Mladen je od braće Šaćira, Bećira, Halila i Abdulrahmana Mustafića kupio kuću i zemlju koju su posedovali a oni su se odselili u Veliku Slatinu kod Prištine, pošto je Kosovo ostalo u sastavu Otomanske imperije. Za tu zemlju i kuću plaćeno je 70 dukata.
Od te tadašnje kuće koja je građena pre više od 200 godina i dalje se koristi podrum sa kamenim zidovima debljine 80 sm a te kuće se i ja sećam , bila je pokrivena ćeremidom a u ranijim periodima kamenim pločama kojih je bilo mnogo u mojem detinjstvu po dvorištu, a i sada ima poneka.
Dakle, u tu kuću je stupio moj pradeda Mladen, tu dobijao i podizao decu koja su kasnije svoje domove pravili a u toj kući dimenzija 10 sa 10 metara živeli su mu sinovi Mileta (moj deda) i njegov brat Milorad sa mnogobrojnom porodicom. Kuća je bila sa hodnikom koji je na sredini imao vrata, koja su kad su braća bila u dobrim odnosima bila otvorena a u slučaju svađe zaključana, i tako je to funkcionisalo po principu: otključano-zaključano.
Ta kuća je postala vlasništvo mog oca Momira i sada mene 60 ih godina uz neke međusobne dogovore braće, i napravljena je nova kovanica a podrum je ostao da svedoči o tim vremenima.
I to je upravo ono što želim napisati, kuća je u jednom uglu sobe imala otvor – “badžu” a ispod njega drvene stepenice kojim se silazilo u podrum. Nije to bilo radi lakšeg uzimanja nečega iz podruma, nego zla i loša vremena bila, bila su za spasavanje. Ako vidiš nepoznate ljude a o tome te psi upozore, za svaki slučaj u podrum, odakle imaš izlaza za dalje a u kući ostane neko starije muško ili žensko čeljade. Na tom poklopcu obično je bio ćilim ili neka krpara i preko nje neki deo nameštaja, pošto je u samom uglu sobe bio i nije se dalo primetiti.
U samom podrumu sam kao mali video da je imala ukopana rupa otprilike dva kvadratna metra gde su se čuvale namirnice: brašno, mast, meso i šta je već imalo a preko njih postavljena bačva ili kaca. Posebno je bila korišćena posle rata u doba sirotinje i rekvizicije.
Na masivnim drvenim vratima su metalni klinovi u obliku slova P ćiriličkog gde se nekom gredom sprečavao ulaz ukoliko je bilo takve potrebe.
Ovim sam hteo da ukažem u kakvim je vremenima živeo narod i kako se snalazio za svoj opstanak.
(Autor: Zvonko Prelić)
