Sećanje na legendarni Gvozdeni puk

Prošlo je 105-godina kako su zvuci crkvenih zvona, seoskih klepetala i vojničkih truba odjekivala dolinom reke Toplice, najavljujući tako opštu moblizaciju srpske vojske i početak oslobođenja „Stare Srbije“ od Turaka, „da se oslobode braća, koja su tamo preko granice godinama čamila u ropstvu“, govorilo se u narodu.

Tog 17. septembra (po starom kalendaru) ili 30. po novom, odluku o opštoj mobilizaciji srpske vojske potpisali su kralj Petar I Karađorđević i tadašnji ministar vojni, đeneral Radomir Putnik.Svedoci tog vremena pričali su, da je narod vest o mobilizaciji primio sa velikim oduševljenjem. Istoričar i svedok tadašnjih događaja Stanoje Stanojević zapisao je: „Cela je Srbija u grozničavom uzbuđenju dočekala vest o mobilizaciji i isto veče kada je ona objavljena, ceo narod je pohrlio ka svojim zbornim mestima“.

Jedan od oko stotinu pukova, koliko je tada imala srpska vojska, najbrže je mobilisao svoj sastav. Bio je to Drugi pešadijski puk, prvog poziva, Moravske divizije „Knjaz Mihalo“.

Prema raspoloživim istorijskim podacima, kaže se da je Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“, prvog dana mobilisao 100% oficirskog kadra, 99,5 % podoficirskog kadra i 95% vojnika. Ubrzo je Puk mobilisao celokupan sastav od 60 oficira i 4.665 podoficira i vojnika.

Već 7. oktobra Puk kreće na svoj prvi zadatak, uz zvuke pukovske pesme „Drino vodo hladna“, puk je krenuo da oslobodi svoju porobljenu braću. U prvim bitkama vojnici Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ pokazuju veliku hrabrost, smelost, odlučnost, požrtvovanje…, koje će ih krasiti kroz čitavo ratovanje, od septembra 1912. do decembra 1918.

U čuvenoj bici za Pirel, Moravska i Drinska divizija nisu uspele da probiju turske borbene položaje, ali za Drugi pešadijski puk Moravske divizije nije bilo prepreke. On po snegu i ledu preko velikih visova planine Babune, razbija tursku odbranu i bočno uspeva da zađe u pozadinu turskih redova i tako prinudi neprijatelja na povlačenje, oslobodivši tako Prilep.

Još jedan veoma značajni podvig Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, bio je u odlučujućoj bici Prvog balkanskog rata, u bici kod Bitolja. Gde su junaci iz Toplice pod veoma teškim okolnostima, pod neprijateljskom artiljeriskom vatrom i kišom puščanih i mitraljeskih kuršuma, prešli nabujalu reku Šemnicu sa pesmom na usnama „Oj Moravo vodo ladna“ razbili tursku Vardarsku armiju. Ta bitka je odlučila ishod Prvog balkanskog rata iz kojeg je Srbija sa svojim saveznicima iz Balkanske lige izišla kao pobednik.

Hrabri borci iz Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, nisu uspeli ni da predahnu posle Prvog balkanskog rata, na pomolu je bio novi rat. Rat između donedavnih saveznika i to Bugarske na jednoj strani i Srbije, Crne Gore, Grčke, Rumunije i Turske na drugoj strani.

Ubrzo su se junaci iz Toplice ponovo našli u prvim borbenim redovima .U predsudnoj bici Drugog balkanskog rata na Bregalnici, koja se vodila od 30. juna do 9. jula 1913. Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“, pod veoma teškim uslovima u punoj ratnoj opremi, zimskim šinjelima na visokoj letnjoj temperaturi, juriša i zauzima veoma važnu stratešku kvotu 650, odbija napade elitne bugarske „6. Rimske divizije“, prelaze u kontra napad, razbija bugarski 15. puk i primorava neprijatelja na povlačenje, nanoseći mu nesagledive gubitke.

Gubici su bili takvi da su odlučili ishod Drugog balkanskog rata. Bugaraski vojnici bili su zaprepašćeni snagom, voljom, hrabrošću, odlučnošću … ovih srpskih vojnika pa su ovaj srpki puk nazvali „vtori železni puk“ (drugi gvozdeni puk). Nakon Bregalnice kada bi Bugarski vojnici čuli da je na drugoj stani „vtori železni puk“, bacali bi oružije, bežali ili se predavali. Bugari su za ovaj puk govorili: „Begajte! Begajte! Ide vtori železni! Ide ludi puk!“

U bici na Bregalnici Bugari su pretrpeli velike gubitke, ali velike gubitke je imao i Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“, ostao je bez polovine svojih vojnika, kao i bez svog dotadašnjeg ratnog komadanta i osnivača, potpukovnika Vladimira Ristić, a poginuli su i svi komandiri četa. Ristić, koji je bio komadant prokupačke pukovske oblasti, znao je svoje vojnike u dušu. On je često obilazio mesta koja su spadala u prokupačku pukovsku oblast, razgovarao sa meštanima i uglednim domaćinima. Zbog svoje neposrednosti i sposobnosti uživao je poštovanje i poverenje kod svojih vojnika.

Kraj prvog dela. Drugi deo priče pod nazivom “Gvozdeni puk-najodlikovanija jedinica srpske vojske” pročitajte OVDE

(Autor: Nikola Dragović, poltikolog) Pogledajte i njegov Blog OVDE