Druže, prijatelju, verujem, oprostićeš mi što tek sada, nakon ovoliko godina pišem sećanje koje je posvećeno tebi. Reći ćeš, u nekim rajskim vrtovima, ako ikako primetiš: „Da je to piskaranje učenika koji nije doneo na vreme bocu rakije, ili nekog drugog pića da ga naučim kako se piše“!
Tek, iza tebe su ostali novinari u Kuršumliji koji sada ne pišu na onoj čuvenoj mašini, pisaćoj, nakon koje ste trebali da pronađete faks, pa pošaljete redakciji, pa, ako vam objave, onda ste srećni, a ti, u nekim rajskim vrtovima sada piješ pivo i smeješ se ovim, “kompjuterskim mukama” koje sada imamo…
Reći ćeš, znam, kao da gledam: „Bavite se vi nekom muzikom“!
Sećam se kao da je juče bilo, da kada sam napisao prvi novinski tekst, ispravio si ga rukom, prekrižio nove redove koje nisam otkucao, i kazao: „Možda od tebe i bude nešto“!
I evo, sada ti pišem, a verujem, ti ćeš to okačiti „mačku o rep“, i rekao bi: „Možeš ti to bolje, mnogo bolje!
Kako god bilo, a znam da si u pravu i da mogu bolje-mnogo bolje, ali fali ta tvoja mentorska ruka koja precrta redove koji nisu uvučeni!
Fali i ona boca rakije sa početka priče sa kojom se bolje razmišlja, piše i stvara, a ti, negde, u, verujem vrtovima raja, sada si bar malo ponosan na one koje si iznedrio kao mentor novinarstva u Kuršumliji.
(Autor: Miloš Ivanović, urednik Top Novosti)
Bravo
Sto si se setio…
Mnogi, nazovi prijatelji,
su Ga Zaboravili…
Nije On Tako Nesto Zasluzio…
Jos jednom:
Ivanovicu,
Bravo…
Tika
Nek pociva u miru!
Svaka cast da se neko setio velikog coveka ,boema,novinara.Ako moze neka malo sira reportaza o Radovanu,Bosku Jovicu pesniku i poeti .
Tema je imao uvek. Iz pomenute boce bi povukao gutljaj, koliko da ruku smiri, pisao, ne stedeci nikoga. Snagom istine i “ostre reci”, smetao je mnogima. Tuzili su ga, privodili, hapsili, ali zarad istine je istrajavao do kraj. U Radovanu je ostala istina i snaga u goniteljima stid.