Ne verujem u reči koje govoriš
Sada na kraju ,
Kao što nisam u one
na početku;
Između toga jesam,
Poverovala sam, sve.
Prosto,nije išla vatra na vodu,
Dok na nju nisi posuo ulje;
Tako isto,ne ide ni strela u srce;
Osim,ako si samo hladan lovac.
Ja sam ona ista srna, koja je bežala
dok si joj pogledom krotio strah;
drugo ne mogu biti,čak i da hoću,
Verujem ti, zato sam i prišla blizu.
Ne plašim se više,
Osećaš,toplo srce mi ne drhti;
Te suze koje klize niz naivno lice,
Krv su hrabra, koju mi strela izbija iz srca.
A vidiš, i dok me ranjavaš,
Ja se ne kajem,mirno bol podnosim;
Smirenje moje je plaćeno ljubavlju,
Moja smrt je čista.
Marija Aranđelović Rombis
