Strogo poverljivo

Vaš izveštač ušao je, provalio, kako se to u našem BIACIA poslu kaže, u sms prepisku između Lepe Cane, Fine Roksande i Divne Ančice. Prenosimo delove iz ove ekskluzivne literature, bez lektorskih intervencija, jer bismo tako pokvarili ugođaj.

Cana: Roksanda, javljam ti se iz Australije, uplatio mi ujka neku crkavicu, samo za mesec i po dana, keve mi, i njenog trećeg muža. Sad je ovde leto, vrućina piči pravo u glavu. Tu mi je novi dečko, onaj što bio u specijalcima, pa mu posle smestili nešto kao da je izdajica, planirao atentat na predsednika, pa on morao da zapali preko grane. A nije, veruj mi, momak je okej. Nego bio je sumnjiv zbog tetovaže. A i zbog helikoptera koji kao pripada Vojsci, zamisli gluposti, molim te. Inače, tu mi je i ćerka iz drugog braka sa onim gadom što me zapalio za lovu, ali dete nije ništa krivo, nju čuva dadilja koja ima defektologiju završenu, a sirota ne može da nađe posao u struci. Jesi li čula, sestro, da sad jure nas istaknute srpske umetnice da nam naplaćuju porez na imovinu. Šta ćemo, mače?

Roksanda: Ćao, mila, evo me mene u Egipat, ništa nemo da se sikiraš, pa jel smo gi pevali na trgovi, i onima pre i ovima sad što su na Vlast? Osem toga, ti znaš da je moj Momak sad zamenik precednika u Mesnu zajednicu mali Mokri Lug, on tamo vedri i oblači, on mi je i omogućio da pevam za novu Godinu u Beč, a dobar je i sa Ivicu. Nego, ja ću da pišem na Ančicu, da vidim šta Ona kaže. A ti nemoj da brineš, će prođe i ovo, sećaš se kad beše ono Frka kad smo pevale na mostovi protiv nato Pakt, i tad si mislila da će zaglavimo Ćuzu od žuti, pa ništa. Znaš kako kaže stara srpska poslovica koju sam iskoristila u svoj hit „Blokiraj mi organizam“, kučići laju, a merdža ide dalje. Kad smo već kod kola, meni je ova sedma kupila strinina kuma. Samo glavu gore i teraj dalje. Mi smo tu da ovom Srpskom Narodu vratimo osmeh na licu, da zaboravi na svoji problemi i da ne razmišlja o politiku, ima ko je plaćen od to da brine. Ajde, ćao, lepo se provedi. Znaš kako kaže tvoja pesma Srbija u krvi rođena. i kad prođe sreća i kada se pati, srbija je svima i otac i Mati.

Odo ja sada na plaži, a i ti uživaj samo Opušteno. Jer ako baš naplaćuju porez na sve što smo zaradele, jel će i na sifilis da nam naplate, da se nasmejemo malo od sve muke?

ANČICA: Roksanda, brate, vidim šta Mi pišeš za te poreždžije što su se razletele po Srbiju, ija pet Pare nedam za to. Ja sam trenutno na veliku turneju po našu lepu bivšu jugoslaviju zemlju koju mnogo Volim, to nam omogućio moj Bivši, sad je sa onu profuknjaču iz Laplje selo neznalicu što ni Note nezna a peva ko jare kad ga kolješ, nabacila silikoni i misli da je uvatila boga za onu rabotu, a spojio ih je naš harmonikaš mali Stevica, i ta maca će jedanput da dođe na vratanca ali ja sam Fer prema nju, samo gledam svoj poso obilazimo konjic, Živinice, Prekoploticu, veliki Gužvanik, a završavamo u Goražde. Ja ću od tu sirotinju koja kapne jer ti znaš da delimo i na orkestar i na marketing i hotel gde spavamo da uplatim neku kintu Humanitarno, za neki dom za siročići, za nevoljni ili tako nešto, to će Alo jedva čeka da objavi, a možda gostujem i na pink Televiziju, itako ću svima zapušim usta. Ajde ćao i pozdravi Canu i kažijoj da se ne potrisa mlogo.

(Autor: Zoran Cvetković)