U svoj album zavirila je Prokupčanka Jelena Babić, koja je odlučila da svoje školske drugove podseti na neka davna vremena. Uz dragocene fotografije, našoj redakciji je poslala i ovu emotivnu poruku.
Kada je davne školske 1986/87. godine učitelj Novica Spasić prozvao na stepeništu stare škole, novu generaciju svojih učenika nije ni slutio kakvu generaciju sjajnih učenika je tom prilikom dobio.
U momentu kada su seli u svoje nove školske klupe počelo je da se rađa jedno divno prijateljstvo koje su negovali i razvijali iz dana u dan.
Tadašnje 1/3 preraslo je vremenom u 5/3 na čelu sa razrednom Stevanom Stojanović.
Nastavili su svoji tradiciju dobrog, ali nestašnog odeljenja. Bez obzira na sve nizali su uspehe i bili najbolje odeljenje u školi po uspehu.
Odlični đaci, dobri drugari, divni prijatelji stasali su u prave ljude koji se i dan danas druže i posećuju jedni druge.
Mnoga od tih prijateljstva iz Tatkove škole i danas , posle trideset godina traju i i dalje se vode parolom „Svi za jednog, jedan za sve”.
Jelena Babić (Gvozdenović)
