„Pošta Srbije” objavila prigodnu marku povodom stogodišnjice od jedine oružane pobune u Prvom svetskom ratu na teritoriji okupiranoj vojskom Centralnih sila.
Nominalne vrednosti 23 dinara, izdanje je štampano tehnikom višebojne ofset štampe u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Beogradu u tiražu od 25.000 i tabacima od po 25 komada. Marka je dostupna na šalterima pošta širom zemlje od kraja februara.
Likovno rešenje izdanja je delo Bobana Savića, kreatora maraka „Pošte Srbije”, a prati ga i koverat. Stručnu saradnju u realizaciji ovog izdanja pružio je Darko Žarić, direktor Narodnog muzeja Toplice, viši kustos istoričar.
Toplički ustanak podignut je februara 1917. godine i zahvatio je Toplicu i Jablanicu, proširivši se i na druge delove Srbije. Krajem 1916. godine komanda okupacione bugarske Moravske inspekcijske oblasti objavila je regrutaciju svih muškaraca od 19 do 40 godina. U Prokuplju i Toplici, regrutacija je bila planirana od 20. do 27. februara 1917. Za nedolazak je bila predviđena smrtna kazna pa je srpsko stanovništvo odgovorilo ustankom. Vrhovna komanda srpske vojske poslala je septembra 1916. godine sa Solunskog fronta poručnika Kostu Milovanovića Pećanca, poznatog vojvodu iz četovanja u Makedoniji od 1903. do 1912. godine, sa naređenjem da podigne ustanak kada srpska vojska dođe nadomak Skoplja.
Ustanak je započeo u Kuršumliji, 26. februara 1917, a 3. marta oslobođeno je i Prokuplje. Potom se proširio na celu Toplicu i Jablanicu, Pustu Reku, Kopaonik, Ibarsku dolinu, sve do Rudnika i do Ozrena na istoku.
U srpskoj vojsci, kojom su komandovali vojvode Kosta Pećanac i Kosta Vojinović, bilo je 12.762 pešaka i 364 konjanika. Oslobođenu teritoriju napale su, nakon dve sedmice, tri okupatorske divizije koje su povučene sa frontova. Kuršumliju su ponovo okupirali Bugari 17. marta 1917, a ustanak je konačno ugušen između 4. i 7. aprila.
(Izvor: Politika)
