Šetali ste parkom, k’o i srede svake
s pouzdanjem koje krasi lepe žene
i njihanje tela kroz korake lake
dotače mi pogled i zanese mene.
Ispod lipe koja za Vama uzdiše
hladeć’ se šeširom na klupu sam seo
na slatkasti parfem vazduh zamiriše
i na kosu, koju mrsiti bih hteo.
I maštam o Vama, gospođice mila
kako sad pod ruku ja Vas nežno držim
kad bi sudba želji naklonjena bila
i dala mi šansu da Vam ljubav pružim…
Baš u tome času, javljate se meni –
Gospodine dragi, što ste zamišljeni?
(Autor: Marko Sekulić)
