u more bačena
nedavno umrla voda
uči da plovi.
tiho je bole
sve pore mora
želi da vrati se kući
plače da vrati se oku
sluti uragan
prinosili su žrtve
izustiće san
slomiće grane
jecaće vetar
slomiće ništa
ništa me ne da
na svakom talasu da te ima
da si mi oseka, da si mi plima.
da se ne bojiš,
da te ne bojim,
ne boj se
kapi.
slutim te kada miriše suton neba,
šapućem: kraj.
Autorka: Valentina Baktijarević
