Predsednik opštine Кuršumlija Vojimir Čarapić i predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda sa profesorom dr Dubravkom Đukanović obišli su aktuelne radove na osvetljenju manastira Presvete Bogorodice.
Direktorka Đukanović istakla je tim povodom, da borave u zvaničnoj poseti jugu Srbije obilazeći utvrđenja i spomenike kulture na Radan planini, lokalitet Caričin grad i sve druge interesantne lokalitete, te da se posetom Кuršumliji završava dvodnevni obilazak pomenute destinacije. Dvodnevna poseta imala je za cilj da se sagleda kompletna trenutna situacija na terenu i utvrdi stanje, definišu prioriteti i planovi za nastupajući period. U 2023. godini, kada je reč o interventnim radovima ali i sagledati kompletnu situaciju na samom lokalitetu gde je potrebano koncipirati početak novih radova.
Ingerencija Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je da brine o spomeničkom nasleđu i to prevashodno o spomenicima kulture koji su utvrđeni i kategorisani kao nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja.
– Današnja poseta Кuršumliji odnosi se na aktuelne radove na osvetljenju manastira Presvete Bogorodice, s obzirom da znamo da je to planirano već duži vremenski period. Кad god su planirani radovi na spomenicima o kojima mi vodimo računa, mi izdajemo mere tehničke zaštite po kojima se oni rade i nakon toga pratimo tu realizaciju da vidimo da li je sve urađeno i eventualno da li je potrebna neka konsultacija. Ove radove smo pogledali i oni se izvode prema uslovima onako kako je to adekvatno za spomenik od izuzetnog značaja, a svakako smo došli da pogledamo pre svega same ostatke hrama i objekata, rekla je direktor Đukanović.
Đukanović je konstantovala da je neophodno u skorijem periodu, dakle već sledeće godine u zavisnosti od novčanih sredstava uraditi projekat kojim bi se pristupilo rekonzervaciji, ali je svakako neophodno planirati da se na toj parceli odrade i drugi radovi koji bi obuhvatili kompletno uređenje ovog kompleksa i njegove prezentacije.
Na inicijativu lokalne samouprave i predsednika Čarapića, ideja je i da se uradi i pristupni put i popločavanje kamenim kockama, naglašavajući da će se isti korisiti isključivo kao pešačka staza koja će adekvatno biti obrađena. Na taj način dobiće se mnogo jednostavniji pristup samom spomeniku, na kojem će i interventna vozila imati pristup isključivo po potrebi, naglašavajući pritom da se sledeće godine kreće u ozbiljniju pripremu radova koji nikako ne mogu da se završe u toku jedne sezone, te da će isti trajati nekoliko narednih godina.
– Iz godine u godinu kulturno-istorijski turizam naše opštine postaje sve atraktivniji kako za domaće tako i strane turiste, s tim u vezi nastojaćemo da značajna novčana sredstva i uz pomoć nadležnih ministarstava odbnovimo Nemanjine zadužbine. Rekonstrukcijom severne kule manastir Svetog Nikole sada ima totalno drugačiji vizuelni izgled. Moram da napomenem i činjenicu da se posle 300 godina ponovo čuju i zvona sa prve zadužbine Stefana Nemanje, te da su u toku prošle godine započeti radovi na obnovi bedema oko manastira i izgradnji ulazne kapije koji se uspešno privode kraju. U pripremnoj fazi je i sređivanje planske dokumentacije za izradu vizitorskog centra na ovom prostoru, gde će turisti ali i posetioci za koje je crkva svetinja imati na pravi način prezentovan kompleks. Sve ove aktivnosti na uređenju spomenika kulutre od izuzetnog značaja znatno doprinose promociji turizma naše opštine i promociji Кuršumlije kao „Prve prestonice Stefana Nemanje“, rodonačenika slavne dinastije Nemanjić, kazao je predsednik Čarapić.
Inače, manastir Presvete Bogorodice se nalazi na ušću Кosanice u Toplicu, 800 metara nizvodno od manastira Svetog Nikole. Sagradio ga je Stefan Nemanja (1166-1196) i posvetio svojoj ženi Ani, koja se starala o njemu a kasnije zamonašila i dobila ime Anastasija. Ovaj manastir meštani nazivaju „Petkovača“ i svake godine na Veliki Petak oko nje se skupi po nekoliko hiljada ljudi, pale sveće i mole se Bogu. U blizini manastira nalazio se dvor sultanije Mare Branković, žene turskog sultana Murata ıı i ćerke srpskog despota Đurđa Brankovića, koja se neko vreme brinula o manastiru. Ovaj manastir je porušen u isto vreme kad i manastir Svetog Nikole.
