Poranili svojevremeno na posao u četiri ujutru komšije Velimir i Toško iz Gubetina, a pošto su radili u Prokuplju, nije bilo prevoza kao sada a na posao mora da si na vreme, pa su koristili razne prečice.
Jedna od kraćih je bila pored Gubetinskog groblja i silazila je na nasip na sredokraći Gubetina i Ćukovca.
Kako je prolazak pored groblja i crkve uvek izazivao nelagodnost i osećaj straha od vampira i čega sve ne, to je neko od njih da bi se okuražili – povikao:
– Mrtvi, hajdemo na posao !
U tom trenutku to je probudilo Vučetu iz Gubetina koji je predhodnog dana radio u drugu smenu, popio neku rakiju više i pošao kući.
Kako ga je san savladao to je malo legao na groblje kod svojih pokojnih da odmori i tu se uspavao.
– Čekajte, samo kapu da nađem!
A Velimir i Toško u trk.
Neki se kunu, ali možda i preteruju, da se za njima zadao Vučeta, i ovi bez duše do Ćukovca.
Dugo se sa ovima zbijala šala.
(Autor: Zvonko Prelić)
