Gospode, daj nam šta nemamo
Šta nam duša vekovima ište
Dok nam damari leleču, vrište
Blaženog života, svima daruj
U svakom biću večno ti caruj
Bolesni da ozdrave, naprasno
Tužni da zapevaju, glasno
Nevoljeni zavole, strasno
Da grešni se pokaju, i grehove okaju
Svakome daruj što mu duša ište
Dok nam geni leleču, vrište
Ni jedno dete da bez majke ne ostane
Nečovek napokon, čovekom da postane
Samo da ne bude teže i gore
Da nam sviću radosne vaskršnje zore
Sumrak u svetlost da se pretvori
Vera pravoslavna ognjem da se sagori
Da glas koji nam zbori, stvori čuda
Da nam se ukaže gde će ko, sa kim i kuda
Onaj ko se bori da se ne umori,
već da se ljudski za pravdu izbori
Gospode, daj da ugledamo samo još jednom
Ono čega ostasmo gladni i žedni
Da mislimo samo dobro, postanemo čedni
Da se pokajemo, očistimo grehova
Da se dokopamo rodne zemlje i njenih vekova
Da svako na svoj prag još jednom kroči
I neka srce prepukne od miline
Iz grudi radosno ko čigra iskoči
Duša da se vine od lepote i siline
Orostite na Vaskrs, jer ne znaju šta rade
Sebe uzdižu, dok drugome dušu vade
Gospode, podaj svakome ono šta treba
Bilo grumen zlata ili koru hleba
Svima isto duša ne ište
Dok nam damari, leleču, vrište
Nahrani gladne, napoji žedne
Uteši nesrećne, dok pališ sveće
Moli se gospodu …
Da jutro Vaskršnje dočekamo u miru
Dok prkosimo zlu, nevolji i krvavom piru
Ispuniće se i naša poslednja želja
Dok svanjava radosna vaskršnja nedelja!
(Autor: Vesna Paunović Đukić)
