“Šupljikavost lista voćaka se javlja kod nas, u većini voćarskih regiona i nanosi velike štete, naročito stablima breskve, kajsije i trešnje“, ističe Aleksandar Petković stručnjak za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj i savetodavnoj službi u Prokuplju.
Prema njegovim rečima simptomi ove bolesti javljaju se na listu i poznati su kao „sačmavost”, jer zaraženi delovi otpadaju, pa list izgleda kao sačmom izrešetan.
“Na listu su pege u početku sitne, crvenkasto-smeđe, a kasnije se uvećavaju od tri do 10 milimetara u prečniku. Zaraženo tkivo nekrotira i ispada, a lišće opadne pre vremena. Na trešnji su glavni simptovi na listu, a na breskvi na mladarima i pupoljcima, dok se kod kajsije javlja prvo propadanje pupoljaka, a kasnije počnu da propadaju listovi i plodovi”, objašnjava Petković.
On ističe da je veoma važno uočiti na vreme simptome bolesti koji na mladarima izazivaju purpurne, mrke pege u prečniku velike i do tri milimetra koje se vremenom šire i nastaju „rak-rane“.
“Mladari počinju da izumiru, što se može pobrkati i prepisati greškom mrazu, kaže Petković i objašnjava da su na plodovima breskvi, nekterina i kajsija, te pege neravne, plutaste i liče malo na kraste i u narodu su ovakvi plodovi zvani „šugavi plodovi”.
Prema njegovim rečima najveća oštećenja javljaju se na trešnji i višnji kada se u zoni pege javlja ulegnuće, a oboleli deo puca do koštice.
Kako ističe Petković gljiva izazivač ove bolesti uspeva da se održi u rak-ranama na lastarima ili u pupoljcima i u ostacima lišća.
Takođe objašnjava da u sušnom periodu gljiva prestaje sa razvojem, a čim padnu jesenje kiše ona se aktivira. Tada nastaje zaraza pupoljaka, a razvoj bolesti se nastavlja i ispod tačke mržnjenja.
Dakle, kritična faza za nastanak infekcije je pozna jesen, početak zime i proleće u otvaranju pupoljaka. Prodiranje je direktno pa je jako važno suzbiti ih na vreme, ističe Petković.
“Suzbijanje se vrši tako što se zaražene grančice i lastari orežu i spale, a treba primeniti i hemijsko suzbijanje i to uoči bubrenja pupoljaka treba obaviti prskanje plavim kamenom (bordovska čorba i bakar) Zatim odmah po procvetavanju pupoljaka dve tri nedelje posle upotrebiti fungicide na bazi kaptana, mankozeba, propineba, ditianona“, savetuje Aleksandar Petković.
Izvor: grad Prokuplje
