Čini se da Srpski narod uglavnom voli da slavi i pati za svojim porazima, pa čak i svoje teško izvojevane pobede pretvori u sopstvene poraze. Često se zapitam zašto se više pažnje posvećuje našim porazima, nego našim slavnim pobedama? A sve naše pobede su mukotrpno izvojevali naši preci, koje trebamo poštovati i ponosito obeležavati. Jedna od slavnih pobeda naše istorije, koja je zaboravljena jeste i bitka (boj) na Pločniku, koji se desila u jesen 1386. godine.
Danas, i posle VI vekova postoje sporenja da li se ova bitka zaista dogodila ili je samo mit? Kao da neko namerno želi da potisne pobede Srpske vojske u zaborav. Vodeći se devizom „Ono što se ne zapiše, kao i da se nije dogodilo“, rešio sam da napišem par rečenica o onome šta sam čuo od svojih predaka i ono o čemu se priča u Toplici, a odnosi se na slavnu pobedu Srpske vojske na Pločniku pod komandom kneza Lazara 1386. godine.
Posle Maričke bitke 1371. godine, i sve većih nadiranja Osmanske vojske na srpske teritorije, nakon pada Niša i Pirota, na udaru Osmanlija našla se i teretorija kojom je vladao srpski knez Lazar, u narodu poznata pod imenom „Lazareva Srbija“ili “Moravska Srbija”.
Odbijajući ultimatum turskog sultana Murata, da mu se pokri i da njegova vojska prođe kroz njegovu teritoriju idući prema severu, gde bi mu za uzvrat sultan garantovao nezavisnost, knez Lazar je doneo odluku da se suprostavi Osmanskoj vojsci i postavi se kao brana hrišćanskoj evropi od islama, žrtvujući tako svesno sebe i svoj narod.
Odbivši Muratov ultimatum, Osmanska vojska se uputila prema Kruševcu, tadašnjoj prestonici Lazareve države. Mudri knez Lazar, kako se priča, angažovao je drvoseče kako bi zaprečili put kod sela Beloljin i usmerili Osmansku vojsku prema pločničkom polju, inače pločničko polje je okruženo planinama sa severa, zapada i juga samo je sa istoka otvoreno, što je mudri knez Lazar iskoristio da napravi zasedu, opkoli Osmansku vojsku i potuče je do kolena.
Priča se da je u ovoj bici ranjen i Miloš Obilić, slavni srpski vitez, koji će u bici na kosovu polju tri godine kasnije ubiti turskog sultana Murata.
Srpska pobeda na Pločniku je privremeno zaustavila prodor turske vojske, koja je morala da se povuče i konsoliduje svoje redove. Tri godine kasnije uzimajući u obzir Lazarevu vojnu taktičku mudrost Turci biraju ravno kosovsko polje za novi okršaj sa Srbima.
O boju na Pločniku i Srpskoj pobedi se iz ne znam kog razloga upošte ne govori, čak se i ne spominje, da li je to proklestvo Srbije da se porazi slave, a pobede skrivaju?
Da je pobeda na Pločniku bila značajna za celokupnu Evropu tada, govori i podatak da je priča o boju na Pločniku došla sa Francuskog dvora, a nju je zabeležio Žan Fransoa iz razgovora sa Lavom VI, petim kraljem Jermenije.
(Autor: Nikola Dragović) Više priča možete pročitati na njegovom Blogu
1386.godine, velika pobeda srpske vojske kada je Muratov sin Bajazid tesko ranjen i jedva izvukao zivu glavu, a sada na Plocnickom polju cesto se prilikom prekopavanja iskopaju potkovice i drugi predmeti…