Ugovor koji se sklapa pre stupanja u brak se često vezuje za priče o slavnim ličnostima i skupim razvodima, zbog čega mnogi smatraju da nije u skladu sa iskrenom ljubavlju i poverenjem među partnerima i zato u našoj zemlji ova praksa još uvek nije široko prihvaćena.
Međutim, u slučaju razvoda ili nesuglasica oko imovine, bračni ugovor, kako ga prepoznaje Porodični zakon Srbije, može biti koristan pravni alat za zaštitu interesa oba partnera i izbegavanje sporova.
Iako se i dalje gleda sa rezervom i neretko tumači kao znak nepoverenja u brak, u nastavku ćemo objasniti njegovu svrhu i značaj i razbiti najčešće predrasude.
Šta je (pred)bračni ugovor?
Bračni ugovor je pravno sredstvo koje omogućava partnerima da unapred odrede kako će upravljati svojom imovinom tokom i nakon braka. Njime se može precizirati raspodela imovine stečene pre i tokom zajedničkog života, čime se izbegavaju potencijalni nesporazumi u budućnosti.
Ovaj ugovor može biti zaključen pre venčanja (predbračni ugovor) ili nakon stupanja u brak. Mnogi parovi prvi put dolaze u kontakt s ovom temom prilikom savetovanja kod matičara, gde dobijaju informacije o pravnim i imovinskim aspektima braka.
Šta je cilj bračnog ugovora?
Bračni ugovor omogućava supružnicima da sami definišu pravila o raspodeli imovine, umesto da se oslanjaju na zakonske propise koji važe u slučaju razvoda.
Kroz ovaj ugovor, parovi mogu unapred da dogovore kako će upravljati zajedničkom i ličnom imovinom, uključujući pravo preče kupovine, način korišćenja imovine, kao i podelu sredstava stečenih kroz poslovne aktivnosti ili intelektualna prava jednog od partnera.
Za razliku od standardne podele bračne tekovine nakon razvoda, gde sud odlučuje na osnovu opštih pravila, bračni ugovor pruža jasno definisane smernice koje supružnici unapred dogovore. Ovo smanjuje mogućnost dugotrajnih i iscrpljujućih sporova i osigurava fer i transparentnu raspodelu imovine.
Koji je pravni oblik bračnog ugovora?
Bračni ugovor mora biti overen kod javnog beležnika da bi imao pravnu snagu. Ova forma osigurava pravnu sigurnost supružnicima i članovima porodice, sprečavajući moguće zloupotrebe i nesporazume.
Supružnici ovim ugovorom mogu u potpunosti da isključe zajednički režim imovine ili da ga prilagode. Takođe, moguće je proširiti zajedničku svojinu i na imovinu koju je jedan od supružnika stekao pre braka.
Na primer, ako je neko pre braka kupio stan koji se izdaje, ugovorom se može definisati da drugi supružnik ima pravo na deo prihoda od kirije ili čak na suvlasništvo nad stanom.
Može li se bračni ugovor menjati i ko ga može potpisati?
Bračni ugovor nije nešto što je “zapečaćeno“ jednom zauvek – naprotiv, može se prilagođavati u skladu sa promenama u životnim okolnostima supružnika. Kako se njihove potrebe i prioriteti razvijaju, oni imaju pravo da revidiraju sporazum i usklade ga sa trenutnom situacijom.
Ovaj ugovor je zasnovan na slobodnoj volji supružnika, što znači da ima prednost nad opštim zakonskim regulativama. U slučaju razvoda, sud će prvenstveno uvažiti ono što je dogovoreno u bračnom ugovoru.
Što se tiče prava na sklapanje ugovora, punoletne osobe imaju tu mogućnost, osim ako nisu potpuno lišene poslovne sposobnosti. Osobe sa delimično umanjenom poslovnom sposobnošću mogu potpisati bračni ugovor samo ako sud utvrdi da su sposobne za brak.
Bračni ugovor podleže opštim pravilima Obligacionog prava i smatra se važećim onog trenutka kada se partneri usaglase oko osnovnih odredbi – pre svega, režima imovine i međusobnih obaveza.
Da li bračni ugovor važi i za vanbračne partnere?
Iako se bračni ugovor najčešće vezuje za supružnike, on može biti primenljiv i na partnere koji žive u vanbračnoj zajednici.
Zakonski gledano, brak i vanbračna zajednica imaju isti pravni status kada je reč o imovinskim pitanjima, pa ugovor kojim se uređuju finansijski odnosi između partnera može imati istu snagu bez obzira na formalni brak.
Ovim ugovorom partneri mogu precizno da definišu kako će raspolagati imovinom, u skladu sa sopstvenim potrebama i dogovorom.
U Srbiji se predbračni ugovori najčešće koriste za regulisanje vlasništva nad imovinom, dok je uključivanje drugih elemenata zajedničkog života u ugovor znatno ređa praksa.
Kako sastaviti predbračni ugovor
Da bi bio pravno valjan, predbračni ugovor mora biti sačinjen u pisanom obliku i overen kod nadležnog organa.
Evo koji su koraci za njegovo sastavljanje:
- Razgovarajte sa partnerom – Pre nego što uopšte sastavite ugovor, važno je da vi i vaš partner jasno definišete očekivanja i dogovorite se o najvažnijim pitanjima vezanim za imovinu i obaveze.
- Precizirajte imovinu – Popišite nepokretnosti (stanove, kuće, poslovne prostore) i pokretnu imovinu (automobile, umetnine, ušteđevinu) koju svaki partner poseduje pre braka.
- Dogovorite način raspolaganja imovinom – Jasno definišite da li će imovina ostati individualna ili će biti podeljena tokom ili nakon braka.
- Regulišite zajednički stečenu imovinu – Odredite kako će se deliti imovina stečena tokom braka i kakva će biti prava i obaveze svakog supružnika.
- Odredite odgovornosti – Dogovorite se o finansijskim obavezama, vođenju domaćinstva i drugim aspektima zajedničkog života.
- Posavetujte se sa advokatom – Advokat za porodično pravo može vam pomoći da ugovor bude pravno valjan i u skladu sa zakonima.
- Overite ugovor kod notara – Nakon što ste se dogovorili, ugovor mora biti overen kako bi imao pravnu snagu.
Ako ugovor sadrži odredbe o nepokretnostima, preporučljivo je da ih evidentirate u zemljišnim knjigama ili katastru kako bi sve bilo jasno regulisano i zvanično zabeleženo.
Predbračni ugovor sastavljen na ovaj način vam može pružiti sigurnost i jasnoću, omogućavajući da vaši imovinski odnosi budu unapred definisani i zaštićeni.
