Postoji čitav niz manje – više za kuršumlijsku čaršiju anonimnih ličnosti, koje su ostavile trajan i verifikovan stvaralački trag i rezultat na nivou Srbije, SFRJ, a pojedinci i na internacionalnom planu. Jedan od takvih zanemarenih velikana je i pokojni Miloš Gvozdenović – akademski slikar rođen 1926. u Kastratu.
Slikarstvo je učio na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, pri čemu su mu profesori bili sve sami bardovi jugoaslovenskog slikarstva poput Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, i Đorđa Andrejevića Kuna.
Kod takvih učitelja Gvozden je izrastao u jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih pejsažista. Imao je preko 100 samostalnih izložbi širom Srbije i sveta. Njegova dela, krase mnoge muzeje, državne institucije i privatne kolekcije. U Kuršumliji postoje dve njegove slike – jedna skorašnja na kojoj je naslikana crkva Sv. Nikole i koja se nalazi u kabinetu predsednika opštine, i jedna iz 1956. sa nazivom „pogled sa Marine kule“, koja je u vlasništvu Biblioteke.
Svoju poslednju veliku izložbu, u organizaciji Gradske biblioteke, Miloš Gvozdenović je imao u Parohijskom domu u Kuršumliji, u leto 1997. god. Tom prilikom izložio je ciklus od 15-tak istorijskih slika velikog formata, koje su nastale u sklopu državnpg obeležavanja 80-to godišnjice Cerske bitke. Izložbu je otvorio Sreto Bošnjak, jedan od naših najuglednijih i najuticajnijih likovnih kritičara.
Iako je najveći deo svog života proveo u Beogradu, sa velikom ljubalju se sećao svog Kastrata i sirotinjskog života u posleratnoj Kuršumliji. Bez roptanja je pričao kako su jednu posleratnu godinu gotovo celu preživeli na proji i na vodom razređenom pekmezu od šljiva, ali je materijalno siromaštvo bogato nadoknađivano solidarnošću i srdačnošću međuljudskih odnosa.
Njegov atelje na Starom sajmištu bio je stecište beogradske umetničke i intelektualne elite, gde je lako mogao da se sredi i „pogura“ neki koristan posao za boljitak u zavičaju, ali za to niko nije mario.
U Kuršumliju je dolazio relativno često da poseti brata, ali sa zvaničnicima nije imao kontakt. Neposredno pred svoju smrt 2006. god., ponudio da svoju bogatu zaostavštinu velike umetničke i materijalne vrednosti poklini opštini Kuršumlija, pod uslovom da se slike bezbedno sačuvaju. Niko od zvaničnika nije odgovorio na tako velikodušnu ponudu.
Za svoj umetnički rad Gvozdenović je dobio brojne ugledne inostrane i domaće nagrade poput prestižne Zlatne medalje grada Venecije, Nagrade Udruženja likovnih umetnika Srbije za slikarstvo, Nagrade grada Beograda za izložbu „Beograd inspiracija umetnika“, i mnoge druge.
Od svoje rodne Kuršumlije nije dobio nikad ništa. Ni pohvalu, ni plaketu, ni poziv za učešće na nekoj od likovnih kolonija.
Neka ovo skromno podsećanje bude svojevrsno izvinjenje Milošu za takav ničim zasluženi nehaj.
(Autor: Nebojša Gašić)
Više o znamenitim Kuršumličanima možete pročitati OVDE
Obicno zasluge dobijaju oni koji ih nisu zasluzili…