Iako se u vreme pandemije obično prvo pomisli da je uzrok otežanom disanju koje osećate korona virus, ipak ne treba prerano donositi zaključke. Takozvana dispneja može biti simptom različitih oboljenja i poremećaja u radu organa, koje ne biste smeli tako lako zanemariti. Zato, savetujemo da budete obazrivi, odete na pregled i proverite da li su teško disanje i kašalj zapravo posledica neke bolesti.
Da stanete na put različitim infekcijama, oboljenjima i virusima, potrebno je pravovremeno dijagnostikovati koji zdravstveni problem izaziva teško disanje. Ovde ćemo pisati o 10 najčešćih uzroka za otežano disanje. To vam može pomoći da prepoznate ostale simptome, pored teškog disanja, koji ukazuju na ozbiljne bolesti koje treba zajedno sa izabranim lekarom pravilno lečiti.
#1 Astma – jedna od najčešćih bolesti pluća
I pored toga što je većina ljudi čula za astmu, mnogi i dalje ne znaju šta se pod ovih terminom tačno podrazumeva. Uglavnom smatraju da je astma samo otežano disanje, propraćeno kašljom, međutim, ovo oboljenje je mnogo više od toga.
Naime, astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća, od koje boluje gotovo 300 miliona ljudi u svetu. Predstavlja zapaljenje disajnih puteva, koje sporo napreduje i dugo traje i ne može se sasvim izlečiti.
Ono izaziva simptome poput otežanog disanja, kašlja, zviždanja u grudima, pritiskanja i stezanja u predelu grudnog koša. Navedene tegobe, iako možda zvuče bezazleno, ukoliko nastupi pogoršanje astme, mogu ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje astmatičara.
Zato je potrebno, pre nego dođe do gušenja, ubrzanog rada srca, nesvestice, nemogućnost izgovaranja dužih rečenica i sl, što pre otići lekaru i već kod prvih simptoma utvrditi da li vaše dete ili vi imate astmu. Izabrani pulmolog će, pored ostalih analiza odraditi spirometriju, neinvazivnu dijagnostičku metodu, kojom će precizno utvrditi o kom respiratornom oboljenju je reč. Na osnovu rezultata, predložiće dalji tok lečenja i prepisaće adekvatnu terapiju.
#2 Hronični bronhitis – oboljenje koje uglavnom dobijaju odrasli
I hronični bronhitis takođe izaziva tešku dispneju, zviždanje prilikom disanja, teskobu u grudima i potrebu za povremenim izbacivanjem sluzavog i gustog sekreta.
Ovu bolest uglavnom dobijaju odrasli ljudi, u petoj deceniji, oni koji imaju dugački pušački staž (konzumiraju cigarete 20 godina ili duže), rade na poslovima na kojima su izloženi štetnim gasovima i prašini organskog i neorganskog porekla. Obično se razvija nakon prehlade u zimskom periodu, izazivajući naporan kašalj i pogoršavajući celokupno zdravstveno stanje.
Takvo kašljucanje i teško disanje se kod obolelog vremenom pogoršava i sve duže traje, do trenutka kada pacijent oseća pomenute tegobe različitog inteziteta tokom čitave godine. Naravno, uzimanjem pravih medikamenata, redovnim kontrolama i odvikavanjem od pušenja, kvalitet života se i kod osobe sa hroničnim brinhitisom sa napornim simptomima oboljenja, može popraviti.
#3 Laringitis – zapaljenje koje se javlja uglavnom kod dece
Laringitis ili zapaljenje grljkljana se uglavnom javlja kod dece, mada ga tokom zime i proleća mogu dobiti i stariji. Mališani ovo oboljenje često podnose teže od odraslih, suočavajući se sa teškim kašljom, koji podseća na lavež psa, otežanim disanjem i visokom temperaturom.
Njihovi roditelji, bake ili deke, pak, kada dobiju akutni laringitis osećaju pritisak u grlu, umor, lak bol, teško disanje i imaju izraženu promuklost i kašalj. Kod hroničnog laringitisa, koji nastaje zbog različitih faktora, poput preterane upotrebe alkohola i duvana, prašine i dima ili zagađenja vazduha, imaju samo krkljanje, suvoću u glasu i promuklost.
Ovo oboljenje se retko kad javlja izolovano, uglavnom prati određene zapaljenske procese disajnih puteva. Dijagnostikuje se na osnovu indirektnog pregleda larinksa, a leči mirovanjem, inhalacijom i upotrebom odgovarajućih antibiotika i analgetika.
#4 Edem pluća – opasno zdravstveno stanje
Edem pluća predstavlja veoma opasno zdravstveno stanje pri kojem se nakuplja višak tečnosti u plućnim alveolama. Takva kriza u kojoj se telo nalazi zahteva hitnu medicinsku intervenciju, jer može ozbiljno ugroziti zdravlje pacijenta, pa čak i dovesti do smrtnog ishoda.
Razlog zbog koga se ovo povremeno dešava je najčešće srčana insuficijencija, odnosno oslabljeno stanje srčanog mišića, koje dovodi do povećanja hidrostatskog pritiska u plućnim kapilarima. Kod takvog kardiogenog plućnog edema, oboleli diše vrlo čujno i teško, dok mu srce ubrzano radi, a vene na vratu su mu izuzetno izražene.
Sa druge strane, postoji i edem pluća nekardiogenog porekla, koji nastaje kada se ošteti normalna propustljivost kapilarno – alveolarne membrane. Tada pacijent ima identične simptome kao i kod kardiogenog edema.
Naravno, iako su simptomi isti, lečenje se znatno razlikuje i zavisi od celokupne kliničke slike osobe pogođene ovim stanjem.
#5 Perikarditis – upala srčane maramice zbog respiratornih infekcija
Najjednostavnije rečeno, perikard, to jest srčana maramica, je kesa u kojoj se nalazi srce. Ponekad, nakon respiratornih infekcija uzrokovanih virusima i bakterijama, dolazi do perikarditisa, odnosno upale pomenute srčane maramice. Zbog toga, u najgorem slučaju, može da nastane tamponada srca i konstruktivni perikarditis (odnosno stanje u kom se zbog ožiljka perikarda gubi elastičnost srčane maramice, čime se smanjuje pokretanje srca i njegova funkcionalnost).
Ljudi obično odu kod doktora nakon što osete bol u grudima koji podseća na propadanje nožem, tahikardiju ili aritmiju, malaksalost, visoku temperaturu, bol pri udahu i kratak dah. Tada lekar detaljnim analizama i obaveznim EKG-om srca i pluća uspostavlja dijagnozu perikarditisa, nakon čega se prepisuje terapija, koja uključuje antiinflamatorne lekove i vitamine.
#6 Encefalitis – stanje koje zahvata mozak
Encefalitis je upalno stanje koje zahvata mozak. Uglavnom nastaje zbog različitih virusa, poput HIV-a, ECHO, virusa infektivne mononukleoze, koksaki B, herpesa simpleks virusa, rubela virusa, i predstavlja tešku bolest koja može imati i smrtni ishod.
Manifestuje se kroz visoku temperaturu, dezorijentisanost, pospanost, zbunjenost, grčenje tela, veliku glavobolju, gubitak pamćenja, generalni umor i slabost. U situacijama kada je zbog encefalitisa oštećen centar za disanje u mozgu, onda pacijent počinje da diše izuzetno bučno i duboko.
Isto tako, upala mozga u težim slučajevima može dovesti do epileptičnih napada, poremećaja govora ili gubitka vida, sluha i osećaja dodira. Da biste preduhitrili sve ove teške posledice encefalitisa, bitno je da obolelog, čim primetite da pri visokoj temperaturu počinje da gubi svest, postaje agresivan ili uznemiren, odvedete u bolnicu ili pozovete hitnu pomoć
#7 Infarkta miokarda – srčani udar sa bolom u grudima
Nažalost, nekada se dešava da srčani udar osoba doživi bez klasičnog bola u grudima koji je glavna manifestacija ove bolesti. To je razlog zbog koga treba obratiti pažnju i na propratne simptome infarkta miokarda, kako bi na vreme započeli lečenje i oporavak.
Pored angioznog bola u grudima koji se ponavlja, tegobe koje prate srčani napad su i otežano disanje i nemogućnost udaha, čak i kada odmaramo, bol u levoj ruci, ramenu, vratu, vilici, nelagodnost u stomaku, anksioznost, vrtoglavica i hladan znoj.
Čak iako nemate sve navedene simptome, a sumnjate da doživljavate srčani udar, odmah se javite lekaru.
#8 Strano telo u disajnim putevima – zahteva RTG pluća
Nije retkost da dete, dok roditelj ne gleda, proguta sasvim mali deo igračke, koji kasnije zapadne u donje disajne puteve i počne da izaziva povremeno kašljucanje i simptome slične bronhitisu. Nažalost, ukoliko majka, otac ili lekar, ne posumnjaju da je mališan uneo strano telo u disajne puteve, može doći do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija (poput trajnih, ireverzibilnih proširenja disajnih puteva, apscesa ždrela, probijanja zida disajnog puta…), pa i do prestanka disanja.
U takvim situacijama, ukoliko sumnjate da je dete progutalo neogransko strano telo, odvedite ga odmah pedijatru i odradite RTG pluća.
#9 Anksiozna stanja – manifestuju i fizičke tegobe
Svi ponekad osećamo strah i nervozu zbog ispitnog roka, obaveza na poslu ili finansijske stabilnosti. Međutim, oni koji imaju anksioznost osećaju konstantnu uplašenost, napetost i brigu, koja ih parališe, sprečava im da budu produktivni i kreativni i onemogućava im da se normalno bave svakodnevnim obavezama.
Pored pomenutih simptoma, anksiozna stanja se mogu manifestovati i kroz fizičke tegobe, poput gušenja, ubrzanog i otežanog disanja, znojenja, bolova u grudima, preskakanja srca i sl.
Kada se to desi, ključno je pratiti savete koje daje psiholog ili psihijatar, pokušati ostatiti smiren i ublažiti anksiozni napad, koliko god je to moguće.
#10 Alergije – potrebno je smanjiti koncetraciju alegrena
Ukoliko osećate da su vam oči nadražene i crvene, imate kijavicu, curenje sekreta iz nosa, nadraženi i suvi kašalj, natečenost nosnih sluznica i otežano disanje, nemojte se preterano brinuti. Verovatno niste bolesti, već samo imate dosadnu i napornu alergijsku reakciju na polen, dlaku vašeg ljubimca, grinje, prašinu, buđ ili neki drugi alergen sa kojim ste u kontaktu.
U tom slučaju, ključno je utvrditi šta je uzrok alergijske reakcije, zatim, koliko god je to moguće, smanjiti koncetraciju alergena u vašoj blizini.
Otežano disanje nikako ne treba zanemariti. Ono može biti simptom ozbiljnog oboljenja, koje zahteva hitnu intervenciju. Zato, odite kod lekara, proverite svoje zdravlje i ukoliko je potrebno započnite lečenje na vreme!
