U podno Kopaonika
Gde zelena trava spava,
Niče jedna zlatna reka
I putuje iz daleka.
U okrilju svome drži
Topličane i Prokuplje,
Sa decom se dragom druži
I neguje pravoslavlje.
Skute tvoje ljubim puno,
Reko, majko, srce drago
Venčavam te zlatnom krunom
I dajem ti svoje blago.
Rime pišem tebi ove,
Maštam, volim žubor tvoj,
Poklanjam ti svoje snove
I sad slušaj zavet moj:
’’Zaboravit nikad neću,
Žubor tvoj i tvoje vrelo,
U duši ću uvek nosit,
Zavičaj i rodno selo!
Zaboravit nikad neću,
Vinograde, oranice,
Kuću, štalu, okućnicu
I majčino brizno lice!’’
(Autor: Jelena Babić)
