Znaš li koliko te volim?
Kao do Niša recimo.
Malo je to.
Onda, možda do Beograda.
I to je malo.
Setio sam se, do Pariza onda.
Volim te do neba i nazad!
Da ne preteruješ ipak malo?
Ne. A ima još nešto važno.
Šta to?
Ti mene ne voliš sada.
Kako to znaš?
Nema veze, zavolećeš me.
Bože, kakva si to žena!
Kakva to?
Neverovatna!
Zato ćeš me i zavoleti!
I kad te zavolim, udaćeš se za mene?
Neću da se udajem!
Biću ti onda ljubavnik?
Ni to neću!
Pa šta ću ti onda biti?
Bićeš mi sve.
I ja ću tebi biti sve.
(Autor: M. V.)