Pod trepavicama čuvam stihove,
dobro natopljeni tako prerastu snove.
U jastuke pakujem rime,
njima uspavljujem sve što zovu moje ime.
Na dlanovima grejem slova,
inicijali tamo stoje od kćeri i sinova.
Među receptima pesme čuvam,
po mirisima njihovim tako danima kuvam.
Po kalendarima starim pišem,
po minulim mesecima, pored slika
crkava uz molitvu našim svecima.
Pokrivam mastila iz olovaka
da se zalud ne suše,
stihove ko bisere čuvam
za spokoj svoje duše.
Na srcu osunčam reči
i pustim zaboravu rane da zaleči.
(Autor: Milica Durlević – Beograd)
Prvonagrađena pesma na konkursu ,,Baletov večni cvet,,
