Polako se spremam za posao, radim popodnevnu smenu. Čuje se škripa kapije koju ne podmazujem jer me uvek obaveštava kad neko dolazi. Ovaj put mene traže iz policije, kažu da pođem sa njima da dam izjavu u stanici povodom prijave podnete za neke mobilne telefone. Pošao sam s tim ljudima, ispostavilo se da sam priveden na fin način.
Još uvek mogu da koristim mobilni telefon. Javljam se kući i javljam se kolegama s posla da sam uhapšen. Neverica sa druge strane. Milion pitanja tog trenutka ostaje bez odgovora.
Savršeno sam miran s obzirom na okolnosti. Nadam se da će i moji sačuvati smirenost i da se neće sekirati. Razmišljanje mi prekida zvono mobilnog telefona. Zove me Boban Lepojević. Već se raščulo znači da sam uhapšen. Pita me da li da članovi Demokratske stranke organizuju proteste. Smatram da nema potrebe za protestima, jednostavno neka ljudi iz sudstva rade svoj posao i biće na kraju sve u redu.
Sve je za ljude, i veći ljudi od mene prolazili su i gore stvari. Što te ne ubije, to te ojača! Svaka muka bude i prođe, i ova će. Mene sprovode u zatvor. Nekada su postojale sobe za izolaciju u zgradi policije. Sada toga nema, sada se ljudi smeštaju u zatvor.
ZATVORSKI SATI…
U zatvoru važe zatvorska pravila, bez obzira kakav je status lica koje tamo boravi. Oduzeli su mi sve stvari na prijemu, skinuli me do golog i pregledali ko da sam kriminalac najvećeg ranga, bez obzira što me poznaju, što sam radio u zatvoru kao lekar u nekom periodu. To su pravila službe, a niko ne želi da izgubi posao zbog mene.
Dali su mi da u ćeliju unesem olovku. Imao sam i papir. Odlučio sam da zapišem sve bitne detalje vezano za moje hapšenje. Znam da sam uhapšen po nalogu Darka Laketića, on već godinu dana pritiska tužilaštvo i policiju da me uhapse. Verovatno misli da će time da me diskredituje kao političkog protivnika, a zgodno je i za SNS marketing.
Ali zapisati detalje, kako sam se osećao, kroz šta sam prošao, kakve su bile reakcije okruženja, objaviti to sve sutra kao pismo iz zatvora, to može biti odgovor na marketing SNS – a. Tako su ovi redovi nastali u zatvorskoj ćeliji ubijajući vreme do 19h kada su mi uručili poništenje rešenja o određivanju zadržavanja i sproveli me tužiocu na saslušanje.
NA KRAJU…
Postavio sam sam sebi pitanje šta mi sve ovo treba u životu. Da li da se manem politike? Najpre su mi pustili krivičnu prijavu zbog navodne nenamenske potrošnje, pa nisu ništa mogli da s tim urade jer je sve regularno. Zatim su zbog mene zatvorili urgentni da ne radi noću i nedeljom. I to je ostalo bez očekivanih efekata, čak bih rekao da su sami upali u jamu koju su drugome kopali. Sad i ovo sa hapšenjem zbog mobilnih telefona…
Posle svega, nema odustajanja. Ima tu malo inata, ali pre svega sam uveren u ispravnost toga što radim. Još ću posvećenije, energičnije, beskompromisno da se borim protiv ovakvog nakaradnog sistema i protiv nakaradnih ljudi koji ga personifikuju..
Da li me utisak vara, pokazaće vreme, ali mi se čini da ću jednog dana da zahvalim Darku Laketiću i ostalima iz SNS – a jer pomažu da se napravi front pred lokalne izbore u Prokuplju koji će ih poraziti.
(Autor: dr Dragan Dinić)
Kompletno pismo čije izvode su Top Novosti kao autorski tekst dr Dinića objavile, možete pročitati OVDE
U odnosu na period kada je bio direktor i bio vrlo bahat, bezobrazan i beskrupulozan vidim da je omekšao. Svestan je on svoje krivice jer zna koliko su mu puni džepovi. Zato je tako. Ali krivica se mora svaliti na drugoga, jer Dragan ne bi bio Dragan.
Vi niste valjali,ovi su vas premasili, sledeci videcemo.Omladina odlazi pa ne znam ko ce kome da vlada.Na kraju cete se udruziti.
Procitao sam ovo pismo i verujem da je tako. Jednostavno secam se vremena dok sam bio mladji na sta je licila bolnica i na sta lici posle uredjenja bivseg direktora Dragana Dinica. Sve i da je uzeo nesto, ostavio je rezultat iza sebe. Kakvim ce se rezultatom pohvaliti ljudi koji nam sada vode grad?? Odlaskom mladih iz grada, velikom stopom nezaposlenosti… Razmisljam da odem odavde