U autorskom tekstu za Top Novosti, legenda kuršumlijskog fudbala i dugogodišnji trener mlađih kategorija u FK Kosanica, Radiša Raca Novičić piše o tome gde su i gde igraju mladi igrači iz Kuršumlije i kako se u periodu od 2003. do 2011. iznedrio veliki broj talentovanih fudbalera a da posle tog perioda gotovo da nema ili ima veoma malo novih talenata.
Priča je duga pa moram da je započnem čuvenom rečenicom legende kuršumlijskog fudbala, Puće Čarapića da je to “dugačka priča”…
Počeću prvo time što ću navesti neke detalje iz karijera ove dece i njihov put od petlića, pionira Kosanice pa sve do prvoligaških , superligaških a i inostranih klubova.
Posebno sam srećan i ponosan na svu tu decu što mogu da se pohvalim da sam im u jednom delu njihove karijere bio trener i da sam naravno i sa ostalim njihovim trenerima bar malo doprineo da oni napreduju.
Prvi ogromni iskorak su napravili Uroš Pavićević i Dušan Deljanin kada su iz pionira Kosanice otisli u Partizan, zatim, Uroš Vučković u više beogradskih klubova, Marko Popović takođe, pa Miloš Nikolić u Radnički Niš.
Zatim u Austriji, drugu ligu igraju braća Lučić, Petar Ćirković – Radnički Niš, Aranđel Rangelov – Radnički Niš, pa Marko Kilibarda uranije u Čukarički a sada Mladost Lučani, Boško Ilić – Zemun, braća Petrović u Čukarički i Rad, Dragan Nedeljković u Radnički Niš gde je glavni igrač u svom uzrastu i oko kog se otimaju svi veliki klubovi u Srbiji i kao i vrhunac svega – braća Vidosavljević preko Red Star-a iz Niša u Čukarički.
Milutin Vidosavljevic je standardni reprezentativac naše zemlje koga prate svi veliki klubovi u Evropi, počev od Reala i Barselone. Svi oni kao i plejada navedene dece sa početka, igraju zapažene uloge u svojim ekipama.
Nisu njih izmislili Luki i Raca (Milan Miljević-Luki i Radiša Raca Novičić kao njihovi treneri u mlađim kategorijama), jer su imali oni i drugih trenera koji su ih trenirali i doprineli u njihovom fudbalskom razvoju možda i više od pomenutih trenera, ali su njih dvojica očigledno uspeli da ih privuku i stvore poverenje njihovih roditelja da dovedu svoju decu na trening FK Kosanica.
To poverenje kad dobiješ od roditelja da mu dete treniraš, vodiš kilometrima daleko na utakmice ili desetodnevne zimske pripreme u Crnu Goru, to mnogo znači.
Poverenje koje roditelji imaju u trenera je jedan od faktora za uspešan rad, zatim klub mora da posveti ogromnu pažnju toj deci, da im omogući što bolje uslove za rad, opremu, adekvatno takmičenje…
A ne igranje seoske lige gde neretko deca igraju po livadama, bez svlačionice, bez vode, i možda najgore što se dešava – da igraju protiv dece koja su starija i po nekoliko godina.
Kraj prvog dela. Sutra objavljujemo nastavak ove tematske priče…
(Autor: Radiša Raca Novičić, fudbalski trener)
Stara narodna izreka glasi Sto pametan i vredan stvara godinama , budala rasturi za tren. Tako i u ovom slucaju. Miljevic i Raca su stvarali godinama igrace i uspesnu skolu fudbala a onda su dosli oni drugi i sve to prosuli. Raco , svaka cas za tekst.
Sve je lepo receno
Svaka cast za Miljevica i Novicica,to su ljudi koji nisu nasu decu ucili samo da igraju fudbal vec su ih prvo vaspitavali,pa sve ostalo.Ponosan sam roditelj sto su mi takvi ljudi trenirali dete,sto su ga pomogli da ode u najbolji klub,sto mi je dete i danas veliki covek sa dobrim karakternim osobinama…Veliko hvala trenerima…hvala i drugim trenerima koji su nastavili gde su Lula i Raca stali…ali nazalost u ovoj nasoj propaloj zemlji sve je korumpirajuce pa je tako i u sportu…ako imas koga imas i Boga…Najvaznija stvar u celoj prici je ta da se deca bave sportom a ne porocima…
A izgleda da su se resursi potrosili i da u danasnjem vremenu ni Lula ni Raca ne bi mogli nista… Opustela je Kursumlija fudbal postao nezanimljiv za malu decu kojih ima sve manje.