Moja sestra je moja prva lekcija o različitosti koja se bezuslovno voli.
Kad smo bile male, ručale smo samo da bi nam dali da pojedemo nešto slatko. Od kafe je tada deci rastao rep. A mrak je pretio da i bez toga proguta čak i onu dobru decu.
Kasnije smo kafu pile da bismo okrenule šolju i proricale jedna drugoj blistavu ljubavnu sudbinu. Baba se mrštila na zamazane tacne i šolje, dok smo mi žurile u kupatilo da operemo zube – da se ne osete one dve krišom ispušene cigarete.
Niko nema veći proricateljski dar od sestre. To je dobro obavešetena vidovnjakinja i čarobnica. Uvek spremna da ti talogom kafe zamaže oči.
Lako je biti u srednjoj školi. Dovoljno si velika da piješ kafu i dovoljno mala da misliš da se u njoj krije tvoja simpatija. I da je on, naravno, zaljubljen do ušiju u tebe. Ako kafa kaže da nije – to se šolja nije lepo otvorila.
Sad je mnogo teže otkriti takve stvari. Umesto u šolju treba dobro da se zagledaš u sebe. A mrak može da te proguta usred belog dana.
Sad se lakše plašimo i lakše nas je uplašiti. Zapetljavamo se u tuđoj igri ozbiljnih i odraslih tema. Lako nas je ubediti da ljubav nije najbitnija stvar na svetu.
A jasno je da ništa nije svetlije od ljubavi, kao što ništa nije crnje od mraka.
Od mračnih stvari koje mi prijaju biram samo kafu. Ona mi svakog jutra kaže – i bez okretanja šolje – da će sve biti dobro dok čuvam svoje svetlo.
Mogu da vam kažu kako je to smešno.
Opasno je samo ako im poverujete.
To je najveći mrak.
Izvor: Blacksheep.rs
