Srbi na Kosovu nikada nisu živeli bolje. Imaju sva prava, od “nebeskog naroda” postadoše “vanzemaljci”, zaposleni su u institucijama, imaju pravo na svoj jezik, doduše mali iskrivljen, ali u Ustavu Kosova ili kako ga neki zovu Ustavu Republike Kosova, tako piše. Raseljeni se vraćaju, polako, svake godine po jedan, ponekad nekoga opljačkaju, istuku ili ubiju, a i to je, kažu normalno. Sve probleme su Srbi rešili, imaju ministre, zamenika premijera, zamenike ministara, članove upravnih odbora. Zaposleni su i integrisani, kako se to popularno kaže, samo, nemaju predsednika i premijera.
Zato me je vest da će Srbi na Kosovu možda imati svog kandidata za predsednika , toliko obradovala, da sam zaigrala od sreće. Odavno nisam čula lepšu vest. Dakle, svi problemi su rešeni. Vreme je da i Srbi imaju predsednika, iako nisam za podelu funkcija po nacionalnom ključu. To me podseća na lepe dane iz vremena druga Tita, kada su se funkcije delile po partijskoj i etničkoj liniji. Sada srećom toga nema, ni na Kosovu ni u Srbiji, ali lepo je setiti se. Ili možda ima i sada?!
Zamislite, Srbi dobijaju predsednika nezavisne države Kosovo, koju ne priznaju. U kancelariji, pored velike zastave Republike Kosova, mala zastavica Srbije. I onda predsednik vrši smotru Kosovskih bzbednosnih snaga, u kojima je skoro svaki ili barem svaki drugi pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova. Da podsetim, to su pripadnici terorističke organizacije, kako kažu u našoj majci Srbiji, ali i oslobodioci, kako kažu u ovoj našoj novoj, najmlađoj državi. Znam da će se neki ljutiti na mene zbog ovog država, ali ako ima neki drugi naziv, prihvatam. Ono kada neko kaže da je to južna srpska pokrajina, na kojoj neće biti srpskih lokalnih izbora, “ne pije vode”, što kaže naš narod. Ali, ja neću da se bavim time je li ovo država ili nije, jer nisam pravnik i ne znam. Znam naravno kako živim i šta mi piše na ličnoj karti, (za one koji ne znaju, piše da sam Kosovar), znam da na ulici baš i ne smem uvek da pričam na svom maternjem jeziku, iako mi je to zagarantovano Ustavom te države ili južne srpske pokrajine, zovite ravno nam Kosovo kako želite. Znam i to da u gradovima nema Srba, osim na severu. Umalo da zaboravim, ima 20 u Prištini i 16 u Prizrenu, ako ne računamo učnike Bogoslovije. Nije malo u odnosu na 250 000, zar ne?!
Ali nije to tema. Tema je kandidat Srbin za predsednika Kosova.
Ja imam nekoliko predloga, pa me možda i poslušaju poslanici čuvene Srpske liste ali i injihovi koalicioni partneri. Podsećam, to je ona lista koja je jedinstvene, samo se ponekad preko medija pojave međusobne optužbe za proneveru milionskih iznosa ili za rad protiv interesa Srba. Ali ponavljam, nije to tema. Važno je da su oni jedinstveni i da se nalaze u parlamentu južne srpske pokrajine. Nekome je smešno, ali oni tako kažu, a ja im verujem. Ne vide oni onaj znak Republike Kosova iznad svoje glave. Samo gledaju napred i u nterese srpskog naroda koji ih je izabrao, ako ih je izabrao, a kažu da jeste. To je ono, legitimitet i legalitet, sećate se, ali ponavljam, nisam pravnik, pa se ne bih bavila ni time.
Dakle, moj prvi predlog je jedna gospođa, koja je još 1999. bila u vlasti sa Tačijem i koja je šetala sa Kušnerom, koga veliki deo Srba optužuje da je krio zločine nad njihovim sunarodnicima. Zašto ona? Zato što ima dosta bolesnih na ovoj teritoriji pod upravom Ujdinjenih nacija od osiromašenog uranijuma, koji su nam slali naši prijatelji iz Amerike i Evropske unije, a predložena je lekar. Ima i obollih od drugih bolesti: narcisodinost, prvelika glad za novcem, apsolutna svestranost i slično. Znam ja da će stručnjaci reći da te bolesti ne postoje, ali neka dođu na Kosovo i uveriće se da postoje. Dakle, zašto dotična gospođa? Zato što nije bila u zatvoru, iako je smenjena zbog nezakonitog korišćenja sredstava u ustanovi u kojoj je radila i koju je vodila. Tako je barem bilo saopšteno zvanično, ali pošto nije bila u zatvoru, verovatno je dokazano da nije kriva, pa je idealna za predsednika. Pa što i Srbi ne bi imali ženu predsednicu, prvi put u svojoj istoriji?!
Drugi predlog je jedan bivši visoki funkcioner Jugoslavije i Srbije. Godinama se on borio da bude prvi čovek kosovskih Srba, pa bih mu ja dala šansu da bude prvi čovek svih na Kosovu. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog, kako kažu mnogi njegovi sunarodnici i komšije, aktivnog učešća u prodaji srpske imovine, one obradive, na kojoj su sada izgrađeni moteli, tajna ljubavna gnezda, hoteli, benzinske pumpe. Pa neće više Kosovari ili Kosovci, ali i svi drugi sa Kosova, samo da kopaju zemlju. Vreme je za industrijsku i seksualnu revoluciju. A neće da obrađuju zemlju ni u majci Srbiji. Tamo kupuju stanove u centru Beograda, Niša, Kraljeva. I to po nekoliko. I treba. Eliti je mesto u centru, zar ne?!
Za treći predlog se kolebam. Ima nekoliko kandidata, bivših ministara. Jedan, koji je potpisao odluku da se bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova dodele nacionalne penzije. Patriotski, nema šta! Čestitam! Drugi, koji nije baš najbolje znao svoj posao, ali je sprovodio sve odluke Vlade Kosova i od sudbine u svoje ruke, prepustio svoju sudbinu, jedinstvenoj Srpskoj listi i njenim koalicionim partnerima, Tačiju i Mustafi. A možda je dobar predlog da predsednik bude neko od nekoliko ministara za povratak, koji su uspeli da vrate dvadesetak srpskih porodica. Te porodice su posle napadane , prebijene, ali su neke, Boga mi i prodale svoj novosagrađene kuće i otišle u već pomenuti centar nekog od gradova u užoj Srbiji. Opet se ja odaljih od teme. Šta mogu kada je Kosovo toliko inspirativno za pisanje i kada je puno kadra, kako se nekada govorilo!?
Idemo dalje sa predlozima. Mogao bi predsednik da bude neko od poslanika, za čijeg mandata ostadosmo bez rezervisanih mesta u Skupštini Kosova i bez srpske televizije. Pa vidite koliko su oni sposobni! Možda bi za vreme njihovog predsednikovanja nestalo nezaposlenosti.
E sada dođosmo opet do one jedinstvene Srpske liste. Tu ima kadra koliko hoćete. Ima pesnika, ima večitih poslanca koje se nikada ne javljaju za reč ili veoma retko, ima onih koji vole da gledaju erotske filmove na telefonu za vreme skupštinskih zasedanja, ima preletača, čas tamo, čas vamo, ima onih koje sam već spomenula. Nijedan predlog ne bi bio pogrešan. Što se sadašnjih ministara, zamenika ministara i gradonačelnika tiče, svi ispunjavaju uslove za predsednika, sigurna sam. Skoro pa svi su imali dobre ocene u školi kao sadašnja predsednica, odlično barataju gramatikom maternjeg jezika, govori su im smisleni a rad zakonski. Ima tu još funkcionera, visokih i niskih, pa i onih koji vode opštine i okruge po sistemu Republike Srbije. Oni su toliko sposobni, da imaju po dva radna mesta, po nekoliko stanova, voze službena vozila, čas su u Beogradu, čas u Prištini. Ali, svi gore pomenuti žive u južnoj srpskoj pokrajini i izlaze na neutralne kosovske izbore, koje raspisuje kosovska predsednica, po kosovskom zakonu. Ko razume, svaka čast.
Mogu ja da predložim i nekoliko predstavnika civilnog sektora ili nevladinih organizacija. Oni su odavno navikli da ne ispunjavaju obećanja, odnosno da ne opravdavaju novac dobijen od donatora i odlično menjaju stavove po potrebi. A baš to treba za predsednika. Da bude fleksibilan i da ne ispunjava predizborna obćanja. Ovde sam nešto pogrešila, izgleda, ali nema veze.
Imam ja još predloga, jer među mojim kolegama takođe ima pametnih, sposobnih, pismenih i svestranih, koji su do duše apolitični, sve dok im se ne ponude malo veće pare. Ali predsednik Kosova i treba da bude apolitičan. Ono oko para je nevažno, kao i to da neke moje kolege ne znaju baš sve padeže. Ali to za predsednika i ne treba. U svakom slučaju, o kolegama sve najlepše, a i kada bih predložila nekoga od kolega za predsednika Kosova, bila bih subjektivna, zar ne?
I na kraju, može predsednik Kosova da bude neko iz Beograda. Što da ne? Oni su odavno navikli da im Kosovo bude odskočna daska za dalju političku, ali češće poslovnu karijeru. Samo što bi oni rekli da dolaze na mesto pokrajinskog predsednika i možda bi kosovsku zastavu stavili da se ne vidi ili bi je prelepili stikerom kao glasačke listiće, ono kada su Srbi sa severa izašli na kosovske izbore, sećate se?
Razmišljam nešto, koga nikada ne bih predložila da sedne u fotelju u kojoj sedi bivša policajka, gospođa Jahjaga. Verujte mi, među Srbima na Kosovu, ali i među onima koji su na Kosovu svake treće nedelje, a kažu da rade u “srcu Srbije”, nema nikoga ko ne bi uspešno vodio građane Kosova prema Evropskoj uniji. Na crno ili regularno, svejedno.
I na kraju, može predsednik Kosova da bude neko iz Beograda. Što da ne? Oni su odavno navikli da im Kosovo bude odskočna daska za dalju političku, ali češće poslovnu karijeru. Samo što bi oni rekli da dolaze na mesto pokrajinskog predsednika i možda bi kosovsku zastavu stavili da se ne vidi ili bi je prelepili stikerom kao glasake listiće.
Ali pitam se, šta ako nekim slučajem opet neko pošalje ceduljicu sa imenom novog predsednika ili predsednice Kosova, kao što se priča da je bilo u slučaju Atifete Jahjage? Onda ništa. Možda neki drugi put.
(Autor: Anđelka Ćup, Čaglavica)
Свака част Анђелк.a
!:-)