Kako da naučite dete da gleda na sat?

Gledanje na sat je jedna od najvažnijih veština koju svako dete treba da savlada pre polaska u školu. Savladavanje ove veštine pre ovog perioda koji je ključan u životu svakog deteta veoma je važno za njegovu samostalnost, između ostalog i zato da bi ono kasnije moglo lakše da organizuje školske obaveze i druge slobodne aktivnosti.

U svakom slučaju, nemojte insistirati na tome da vaše dete po svaku cenu i što pre nauči gledanje na sat. Sačekajte da samo pokaže interesovanje za to. Možete mu, naravno, i vi u tome pomoći, i to spontano, na razne kreativne načine. U nastavku teksta otkrivamo kako da naučite dete da gleda na sat i šta najčešće zbunjuje decu prilikom savladavanja ove veštine.

U čemu je glavna poteškoća?

Kada roditelji pokušavaju da nauče svoje dete da gleda na sat, većina njih polazi od objašnjenja da sat služi za merenje vremena. Međutim, tada se deca već na samom početku susreću sa nejasnoćama, pitajući se  – šta je vreme?

Kako objasniti detetu da je vreme apstraktna kategorija – ne vidimo ga, ne čujemo ga, ali ono ipak postoji, označava nešto i za nas je veoma važno. Deca osećaju da vreme postoji, svesna su razlike između opozicija dan : noć ili juče : sutra. Jasno im je da postoji neprekidni sled događaja, da su nekada bili bebe a zatim su porasli, i da tek treba da rastu. Iako deca sve to osećaju, ona ne umeju da to i definišu. Zbog toga im sam pojam „vreme” ne znači mnogo.

Čak i ako detetu razjasnimo ovaj problem, javlja se sledeći – kako objasniti to da se vreme računa kroz određene vremenske jedinice (sekunde, minute, sate…), koje su predstavljene pomoću brojeva na časovniku.

Dragi roditelji, ovo su glavne poteškoće koje zbunjuju mališane, a jasno je i zašto.

Kako da naučite dete da gleda na sat – osnovni koraci

1. Trebalo bi da dete gledanje na sat savlada uz pomoć časovnika sa arapskim brojevima, budući da se oni češće sreću, ali i brže i bolje usvajaju nego rimski brojevi; takođe, važno je da to bude sat najklasičnijeg izgleda (da ima kazaljke i crtice).
2. Objasnite detetu da se na časovniku nalazi dvanaest brojeva (od 1 do 12), kao i tri kazaljke. Objasnite mu smer kretanja kazaljke na satu.
3. Razjasnite detetu da kazaljka koja se neprestano kreće ukazuje na sekunde, da velika kazaljka pokazuje minute, a mala sate.

Kada budete sigurni da je dete shvatilo ova osnovna pravila, onda pređite na sledeće korake. Važno je da imate dovoljno strpljenja i da, ako je potrebno, objašnjavate polako i više puta.

1. Podučavanje nastavite objašnjenjem da jedan sat ima 60 minuta, koji su na časovniku predstavljeni crticama. Između dva broja nalazi se ukupno pet crtica. Kada velika kazaljka napravi pun krug (obiđe sve crtice) to je ukupno 60 minuta, odnosno jedan sat.
2. Neka broj 12 bude početni primer za računanje. Pomerite obe kazaljke na broj i objasnite detetu da to znači da je tačno 12 sati.
3. Mala kazaljka neka ostane na broju 12, a veliku pomerite udesno, na broj 1. Pitajte dete da li može samo da odredi koliko je sati i koliko minuta. Ako vidite da se ne snalazi, ponovite mu pravila.
4. Poteškoća se može javiti sa određivanjem minuta. Deca najčešće ne shvataju odmah da svaki put kada se velika kazaljka nađe na broju jedan – to je pet minuta, na broju dva – deset minuta itd. Zbog toga im recite da treba da prebroje sve male crtice između male i velike kazaljke.
5. Da biste bili sigurni da je dete shvatilo princip gledanja na sat, pomerajte kazaljke i na ostale brojeve.
6. Proces učenja ne završava se čim ono prvi put uspešno odredi koliko je sati. Možda je stvarno shvatilo, a možda je samo mehanički pogodilo. Najbolji način da se uverite da su mališani savladali ovu veštinu jeste da ih narednih dana propitujete.

Ostale vrste časovnika

Kada dete jednom nauči da gleda na sat, sasvim je sigurno da to više nikada neće zaboraviti. Međutim, mogu se javiti nedoumice i zbunjenost prilikom susreta sa drugim vrstama časovnika.

Znatno je lakše odrediti koliko je sati na časovniku koji ima sve brojeve i crtice. Ali šta se dešava kada dete pogleda u sat bez brojeva i bez crtica, u sat koji nema sve brojeve ili čak u sat sa rimskim brojevima? S druge strane, problem predstavljaju i  digitalni časovnici, te se dete s razlogom pita – 15:40, koliko je to onda sati?

Ne možemo reći da ovako dizajnirani časovnici podrazumevaju proces ponovnog učenja, ali svakako zahtevaju vreme da se dete navikne i uhoda. Takođe, ne bi ga trebalo preopterećivati odmah i drugim načinima gledanja na sat (zavisno od vrste časovnika), pogotovo ako je tek naučilo da gleda na klasičan sat. Sve je stvar postepene vežbe, te neka to bude smernica i roditeljima i deci. Umesto da koristite stroge metode, važno je da svojoj deci budete podrška. Naučite dete da gleda na sat tako što ćete mu kroz upornost, razumevanje i kreativnost pomoći da na zanimljiv i razumljiv način savlada ovu korisnu veštinu.