Iznosim nekoliko činjenica o novom programu Nacionalne službe za zapošljavanje – “KLUB ZA POSAO” (čitaj prodavanje magle), koji se u saradnji sa lokalnom samoupravom održava u zgradi opštine u Blacu.
Da bi jedan pametan mogao da prima platu, naknadu, zaradu kako god 12 budala, nezaposlenih, različitih profila i struka treba da sede i slušaju predavanja o tome kako se traži posao!? Gle čuda!
Program je kako kažu, na dobrovoljnoj bazi ali ukoliko ne dolazite skidaju vas sa zavoda na 6 meseci, pa ako je neko zdravstveno osiguran preko NSZ npr., mora da trpi sta ga je snašlo, jer mu niko kad mu je rekao da se u “Klub” javi nije rekao koliko to traje niti da nije obavezno, naprotiv (logično, jer niko ne bi prihvatio, pa pohvatali ljude kao somove na bućku).
Taj nezaposleni, odakle god da je treba dakle, da provede na tom predavanju, krajnje bespredmetnom i bez ikakve svrhe (osim verovatno zaposlenja sirom Srbije onih koji će grupe voditi), 10 radnih dana, po 5 sati dnevno, te ukoliko nije iz Blaca, nužno sam mora da snosi troškove, valjda od onog rada na crno gde će izgubiti zaradu za vreme provedeno u klubu.
Program se inače sastoji od niza nebuloza, pitanja sta znate da radite, gde ste radili, jel znate još nešto (ako ste žensko slobodno navedite heklanje, ili opravka krova ako ste muško, jer 5 sati isto pitanje definitivno ubija u mozak) kako sastaviti CV, kako razgovarati sa poslodavcem i simulacija istih u grupi od po dvoje. Dakle, debilno do kraja. Kao u vrtiću, kad vec nemamo posao a ono da se igramo… ja sam kao nezaposleni pa sad sa ovim drugim nezaposlenim koji glumi poslodavca obavljam razgovor pa posle zamenimo uloge.
Na kraju “obuke” dobije se uverenje. Na pitanje da li koristi čemu to uverenje, odgovor je “pa ne, ali znači vama, pohađali ste obuku”…kao nešto čega ima u slamenom šeširu!
Dobro, taman smo navikli da poslodavci na različite načine (ne svi naravno, srećom izuzetaka ima) maltretiraju zaposlene, došao red da ti isti kad ostanu bez posla valjda, da ne izgube naviku, eto pritrpe svašta nešto, ali da se jedna ozbiljna služba sa ozbiljnim poslovima i zadacima na ovaj način, najblaže rečeno, vređajući inteligenciju, ponaša prema onima od kojih živi – nezaposlenima je krajnje nečuven.
Dakle, ukoliko ste nezaposleni i dobijete ponudu za ovaj program, imate pravo izbora, možete je odbiti šta god vam gospoda zaposleni rekli, kasnije to nećete moći bez posledica.
Moj savet i lični stav je ne prihvatati! Svejedno će se poslove i dalje dobijati po principu poznanstava i ličnih i rodbinskih veza, što nikom od nas nije strano, nema svrhe gubiti vreme na ovakve obuke.
(Autor: Jelena Miletić, dipl.pravnik)
Besmislenost Biroa za pos,o traje decenijama… Davne 1974. godine sam, kao prosvetni radnik, prijavio u zgradi iznad Doma JNA u Prokuplju da zelim raditi. Bio sam prvi na listi kao socijalni sluicaj dugih sest godina! Glavni posao onih koji su tamo sefovali ( Necu ih imenovati!)je bio kako da izigraju liste koje su sami pravili. Evo kako su to radili: 1.Izmisljali su nedostatak dokumenta.2. Trazili su na nekoliko dane pred zatvaranje konkursa da se obnovi dokumentacija, pa cak i da se dostavi uverenje da umrli roditelj nije oziveo i ostavio nasledstvo sinu.3. Radnika koji je na zameni nisu slali na stalni posao… Normalno je bilo da slucajno pred konkurs za stalno radno mesto ,,nepozeljan ,, ode na zamenu. (Ako odbijes sledi brisanje sa liste.) Direktori skola su imali svoj sistem da preuzimanjem, razmestanjem, tehnoloskim viskovima (Obicno izmisljenim!), neophodnim ,,kadrovima,, desetogodisnji angazovanjem podobnih na odredjeno vreme, zaposle ,,svoje,, ljude… Sada pedagozi, psiholozi, menadzeri bez posla uce druge kako da ga nadju!? MUDRO!