Došla si mi noćas kao nekad.
Ista ti od nekad ili od sad.
Ne znam, dugo te na javi ne videh.
Nemam, uglavnom te nemam.
Niti sad, niti nekada.
Da li ću te imati ikada?
Došla si s čarobnim osmehom.
Kao nekad.
Došla s grivom pokrivena.
Mirisnim dahom i uzdahom.
Kao nekad.
Došla si bosa, topla, bledunjava.
Samo se pojavila iz svog sveta.
Zvao sam te, dugo, predugo.
Zašto baš ove večeri?
Možeš ti kad hoćeš,
gde hoćeš i kome hoćeš,
da činiš šta hoćeš.
Pogledala me…
Kao nekad, ćutke.
To žene retko rade.
Obično se pojave, brbljajući sve pokvare.
Pogledala me, podsetila, opčinila, ostavila.
Bez dodirnula
I nestala.
Vratila se u moj san, kao nekad.
Kao ove večeri, kao zauvek.
Vesna Paunović Đukić
