Hladnoj zemlji kosti, dobrom Bogu dušu,
a za narod Srpski živote su dali,
na slavnoj planini, vrh Kajmakčalana,
kraj kapije svoje zemlje su ostali.
Odjekuju reči Mišić Živojina:
,, Ne šaljite hleba, municiju dajte!
ZA MNOM, deco moja, OTADžBINA čeka,
u junačkoj krvi za nju se kupajte! ”
U živom vulkanu, vatre sa svih strana,
iz naših rovova kroz oblake dima,
u juriš su pošli najhrabriji Srbi,
sa vojvodom Vukom do samih visina.
Namučeni Srbin, na nepravdu sviko,
ne mari za ranu na sopstvenom telu:
,, Želim da dočekam, pa nek’ odmah umrem,
voljenu Srbiju, slobodnu i celu. ”
Imena im slavna upisana jako,
ne mastilom plavim ili čistim zlatom,
već crvenom krvcom, za vremena stalna,
Srbija je večna, zemlja pravoslavna!
Arčibalda srce planinom odzvanja,
opominje Srbe: ,, Čuvajte se sebe! ”,
slogom oko Krsta i predaka slavnih,
da dođemo i mi do trajne pobede.
Pet hiljada gine na Kajmakčalanu,
da Srbija živi, junak hrabro pada,
video si, Bože, gde je mladost srpska,
šta smo bili nekad, a kakvi smo sada.
Kosturnica stoji k’o tvrđava vere,
svedočiće svakom Srpskom naraštaju,
zločini nad nama praštati se mogu,
ali da se nikad ne zaboravljaju.
MILUTIN POPADIĆ
KOSOVO I METOHIJA
