Zašto mladi treba da se uključe u politiku

Samo pominjanje reči „politika“, kod velikog broja ljudi budi negativne emocije. Na politiku i ljude koji se njome bave, gleda se kao na poslednje otdpadnike, kriminalce, hoštaplere…., a veoma se često poredi sa „najstarijim zanatom na svetu“.

Poslednjih decenija politička arena se, po mome sudu, namerno vulgarizuje i devastira, kako bi se većina, naročito mladih, odvratili od učestvovanja u političkim procesima, a samo pojedinci, zadržali „ekskluzivno pravo“ bavljenja politikom i vršenja funkcija vlasti.

Starogrci su građane koje ne zanima politika nazivali „idijotima“, to su bili oni građanikoji su gledali svoja posla i nisu sagledavali javni iteres šire društvene zajednice i svog „polisa“.

Trebalo je dosta vremena i revolucija kako bi svi, bez obzira na svoj, materijalni verski, rasni, polni, staleški… ili neku drugi status (razliku), imali jednako pravo glasa, mogli da biraju i budu birani.

Danas kada je sloboda opšteg i jednakog prava glasa izvojevana i kada se stiče punolestvom, većina mladih osoba je ne shvatadovoljno ozbiljno.

Mladi smatraju da je apsurdno glasati na izborima i učestvovati u političkom životu, da je to samo gubljenje vremena i da sena izborima ne može ništa promeniti i rešiti, a ne shvataju da svojom pasinošću daju mogućnost drugima da odlučuju u njihovo ime.

Jednom u četiri godine, mada se to u našoj državi dešava i češće, neko nas pita da li smo za nešto?  protiv nečeg?  da li podržavamo jedan ili drugi program? jednu li drugu viziju?

Zaokruživajem rednog broja na glasačkom listiću, ispred imena i prezimna, naziva stranke ili grupe građana, prenosimo svoj suverenitet na nekoga ko će nas zastupati u narednom periodu, donositi odluke u naše ime… Zato dobro trebamo razmisliti kada dođe dan izbora kome poveravao svoj glas i dajemo pravo da donosi odluke u naše ime, jer živimo u predstavničkom sitemu demokratije, gde nekoga predstavljamo ili nas neko predstavlja, i jedno i drugo sa sobom povlači određene konsekvence, i zato moramo biti svesni svog učestvovanja ili ne učestvovanja u političkom životu.

Ne možemo se voditi devizom da će neko uraditi i izmeniti stvari za nas, a da se ne potrudimo da svojim postupcima i stavovima ne utičemo na to, ne možemo polaziti od stava da mi kao jedinka ne možemo učiniti ništa za društvo i promeniti stvari na bolje.

Za svako društvo je najvažniji pojedinac. Jer od njega sve počinje. Društvo je sastavljeno od skupa pojedinaca, koji svojim delovanjem (ne) doprinose boljoj društvenoj zajednici. Svako treba da uradi ono što najbolje zna i ume, poštujući pri tom druge, ako uradimo najbolje što možemo za sebe ne ugrožavajući ljude oko sebe doprinećemo stvaranju jednog boljeg, modernijeg, uređenijeg i lešeg društva u kome će svima biti dobro.  U svakom pojedincu se krije i dobro i zlo, pitanje je za šta će se odlučiti.

Zato je veoma važno da svaki pojedinac, a naročito mlada osoba, uzme učeće u političkom životu, jer u mladosti leži ključ energije, ideja, modernizacije, prosperiteta…

Bertolt Breht je rekao: „Najgora od svih vrsta nepismenosti jeste politička nepismenost!

Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, niti učestvuje u političkim dešavanjima. Ona ne zna da troškovi života cena pasulja, ribe, brašna, stanarine, cipela, lekova… zavise od političkih odluka“.

Ova Brehtova izreka treba biti na pameti svima koji za sebe kažu da su apolitični i ne žele da se uključe u društvene i političke procese, ne trebamo dozvoliti da nam drugi rešava i kroji sudbinu, već se trebamo uključiti i uticati na stanje u našoj društvenoj zajednici.

Najveća odgovornost i teret za menjanje stvari na bolje jeste na mladima, u njima leži energija koja je potrebna da se stvari reše na najbolji mogući način.

(Autor: Nikola Dragović, poltikolog)

Više tekstova možete pročitati na njegovom blogu OVDE