Tamo u Francuskoj u Provansi
u njima nose ubranu lavandu.
Kod nas u Srbiji u Toplici
u njima njišu decu u hladu.
Korpu jaku od pletenog pruća,
treba da ima svaka kuća.
Još jedno naručje od meke vrbe
kupimo kad nas dlanovi svrbe.
U njima pakuju od rane zore
hranu za ratara koji ore.
Nose je nežno preko brda
kada napasaju stada i krda.
U jednoj takvoj korpi pletenoj
nose se prve igle za mladu,
kite je cvećem, maramom vezenom
jednako vole u selu i gradu.
Korpu pletenu od suvog pruća
valja da ima svaka kuća,
da u njoj svakoga cvetnoga maja
osuše najlepše latice čaja.
Korpa se čuva, nasleđuje,
koferom, torbom ne obezvređuje.
U njoj se nose mirisni kolači
I litar vina, da budemo jači.
U korpe plitke i lagane
ređaju voće za vragolane.
U onim većim sa ručkama
ugodno grožđu i pečurkama.
Korpa se nosi kao uspomena
na neka lepa prošla vremena.
Sa njom na ruci imamo sliku,
Baku i majku u svome liku.
Milica Durlević – Beograd
