Prođe sada već, tradicionalni Vaskršnji humanitrani koncert u Kuršumliji. Pa vam prenosim par utisaka, onako, iz prve ruke o našim, kuršumlijskim naravima varoškim…
Neposredno nakon koncerta u Bioskopu, onako, uz čašicu, pitah prijatelja kako mu se dopalo, pošto je bio deo publike…
S neba pa u rebra, pita me: „ A što nije bio bubanj“?
Prođe mi kroz glavu koliko su ovi klinci koji su pevali i igrali energije, vežbe, dobro volje uložili… Htedoh svašta da kažem, ali ipak odustah…
Rekoh mu prvo što mi pade na pamet: „Jel ti to primedba glavna“? „Ti kao da si se bavio nekom muzikom pre“!
„Ma ne bruda, nego, bila neka tugaljiva muzika, bez bubnjeva baš“!
Tu već ne mogah dalje i rekoh mu: „Ma ne jedi … , kao da su te uspavljivali uz bubnjeve“!
Pogleda me onako značajno, kako to umeju ovi, naši Kuršumličani koji sve znaju i kad ništa ne znaju, otpi pivo i reče: „Bilo lepo, al bubnjevi nisu bili“!
„I znaš, bila malo tugaljiva muzika brate!
Zagleda se on nakon monologa, negde daleko, preko pene od piva…
Slegoh ramenima, odustah od sočne psovke…
Toliko o muzičkim ukusima, „nedostatku bubnjeva“, „tugaljivoj muzici“ i kuršumlijskoj, „Varoškoj logici“…
PS: Možda sinoć nije bilo bubnjeva, ali su zato Čače i Đavo, plesna grupa „Ragnarok“, Meca i Judži, , „Eskadrila“, Pera i “Kuršumlijska gitarijada”, ali i ostali mladi osvetlali obraz Kuršumlije…
PSS: Pošto znam da mi “junaci kuršumlijske čaršije neće verovati na reč”, sve ovo što pišem mogu da dokumentujem video snimkom ovacija koje su na otvorenoj sceni doživeli Judži i Meca:)
Хоће зурле и тарабуке!?