Godine su nekada navika
Neću zlatan kavez,
ni forme;
Želim život,
Otkucaje
Nesrećne lavirinte,
nikako.
Guraš svoje želje, svoje tajne
U dalek ugao svesti;
Ostvarene ili fantazije,
I pravdaš se,
nečisto pereš.
Čista i mirna,
telom i duhom
Nisam na balkonu,
Daleka višoj klasi
Misli u dobroti nam date
čovekom nas čine
Živo raste,
mrtvo ne oseća
Izbegavaš odgovornost,
zašto
Nisi dovoljno voljen,
plašiš se
Kada bi emocije poznao
Ljubav bi ti bila
mač
Ljubav bi ti bila
sveta
Moć u lažima ne traje
ne može da zaseni časne
Hrabra drži reč
i oni nju
Sila i laž njih ne lomi
Ko si ti ,ljudi te ne poznaju
Koga i šta onda znaju
Ne znam te, ali poznajem
Lavirint tvoj,
dete tvrdoglavo.
Autorka: Marija Aranđelović Rombis
