Politika malih koraka, tako je postupnost promena definisao Naom Čomski. Na taj način nema otpora, a nema ni jačanja svesti protiv promena. I kome još para oči što je na tablama prilikom ispisivanja naziva ulica u opštini Gračanica data prednost i latiničnom pismu i albanskoj skraćenici „rruga” umesto ulica?! Bajata priča i nemušto objašnjenje lokalnih vlasti da je to moralo tako zbog jedinstvenog adresenog sistema na Kosovu (bez Metohije koju namerno ili ne, sve češće prećutkujemo.) Dakle, deplasirana stvar…
Manite se novinari lamentiranja nad jezikom, nema posla, kriza je, mladi odlaze, narod nema od čega da živi. Napadaju se povratnici, protestuje opozicija u Prištini, suzavac u Skupštini, Specijalni sud, džihadisti na pragu, korupcija u svim porama društva! Ko još razmišlja o ugroženom pravu na jezik?
Uloga srpskih medija u opstanku na Kosovu i Metohiji je ogromna i bitna, potvrđuju listom svi, i srpski političi prdstavnici i predstavnici sedme sile. Ni prvi ni drugi ne stigoše da prebroje koliko je to ćiriličnih naziva emisija u najavnim špicama ovdašnjnih televizija ili koliko je ćiriličnih portala i internet stranica srpskih medija na Kosovu (sa Metohijom). „Ma, pusti to, latinica je zbog stranaca i Albanaca, tako mogu lakše da prate ono o čemu srpski novinari pišu!“
Ako je tako, onda bi i prištinske Koha, Kosova Lajv ili američki Vašington post i Njujork tajms trebalo da na svojim portalima koriste ćirilicu ne bi li Srbima lakše preneli stavove i poruke svojih Vlada…
I dok tako gledamo i tumačimo stvari, u međuvremenu malom kosovskom Srbinu već su pristigli sudski pozivi za ročišta ispisani isključivo na albanskom jeziku. Srpski prevod se, ili zaturio negde u putu, ili u registraturi.
Dok uživa u blagodetima slobode kretanja, mali kosovski Srbin, vozeći se autom sa statusno neutralnim ili statusno originalnim tablicama, prolazi kraj auto oznaka, Vushtri (Vučitrn), Balshajh (Miloševo), Frasher (Svinjare), Maxhunaj (Novo Selo) ili Besiana (Podujevo)….suludo je nabrajati dalje…
I dok istog, malog kosovskog Srbina, jedna strana podgreva pričama o zajedničkom suživotu i jednakim pravima u demokratskom kosovskom društvu, druga to radi obećanjima i ohrabrenjem da izdržimo sve pritiske.
Istina je da mali kosovski Srbin, nije ni svestan da je on žaba koja se kuva u loncu, u kome se voda sve više zagreva.
Ne, mali kosovski Srbine, Naom Čomski ne piše priče za laku noć, nisi ti junak Grimove bajke!
Na kraju tvoje priče, Srbine, žaba će biti skuvana.
(Autor: Ivan Miljković, novinar iz Gračanice)
