Nedela martovska dugo me guše
Nepravda i proleća nemirna
Zlo izniče umesto cveća
Teret na naša nejaka pleća
I ono naše, što nemo ostade
Boli, silom tuđe postade
Kršteno bilo, sada jauče
Bombe i muku na nas izruče
Proleća ratna, dugo me guše
Prvi, drugi i poslednji rat
Iznova čujem nevolje bat
Previše neprijatelja, biće ih još
Obraz i čast daju za groš
Ako da Bog da poslednji bude
Guše me usijane, zle glave lude
Vri u Balkanskom garavom kotlu
Podlažu zlu vatru, zverski prži
Ludilo osvajačko dugo ih drži
Svi martovski pogromi, guše me
Krst na crnicu pade, srce zastade
Iznova mart, iznova buđenje zala
Previše čarobnjaka sa štapom
Previše krvopija, ala
Pritajenih,proverenih, novih
Što ih braćom nazivasmo
Što istim jezikom zborimo
Istog neprijatelja morimo
Oni se kukavički prikloniše
Zlotvoru svojih predaka pokloniše
Pogromi u novom mileniju, zverska ubistva
Preduga je martovskih nevolja lista
Guše me novog proleća buđenja
Nada mi je u svevišnjem…
I njegova pravedna suđenja!
Vesna Paunović Đukić
