Tokom višedecenijskog iskustva za volanom Tomislav kaže da nema mesta u Evropi koje nije posetio i u kome se nije lepo proveo. Međutim, kao svoju najomiljeniju deonicu, koju je uvek s oduševljem vozio ističe Francusku.
– Na zapadu sam najviše voleo azurnu obalu jer su se tamo odigravali filmski festivali. Festival koji sam najviše voleo da posećujem jeste festival u Kanu. Drugi razlog zbog čega sam voleo Francusku jeste Nica. U to vreme Katalinski je igrao za Nicu često smo se tamo nalazili, dosta puta smo sa kolegom tamo i prespavali.
Takođe, pored francuskih voleo da posećuje i gradove u Italiji. Na čizmi je obilazio gradove kao što su: Torino, Milano, Đenova, San Remo upravo ova četiri grada Nedeljković ističe kao svoje omiljene gradove u Italiji, dok pored Nice i Kan u Francuskoj kaže da je često voleo da poseti i Monte Karlo.
– Azurna obala je dosta interesanta. I pogled na more i sve ostalo. Voleo sam uvek kad dobijem nalog za Italiju i Francusku da odem tamo, jer tamo uvek ima šta da se vidi, ma koliko puta da ste već bili tamo. – priča deda Tomislav.
Objašnjava nam i da nema deonice koja mu je bila teška, ili koju nije voleo da vozi: Pa nema teške relacije. Voleo sam da odem u Herceg Novi, to je bila takva relacija da odemo tamo u 8 i 15 ujutru, pa tek sutradan u 16 časova krećemo nazad. Tako da uvek kad odemo tamo faktički sam dobijao dva dana letovanja. Ali ta deonica je eto da kažem bila teža jer Ibarska magistrala nije bila završena pa smo išli preko Zlatibora. Ipak ne postoji linija koju nisam voleo, svaka je imala nešto interesantno.
Najveća želja mu je bila da vidi Berlin. Kada je odvezao turu do Berlina, kaže Tomislav, onda više nije bilo mesta koje je želeo da poseti, jer je već sva mesta obišao.
– Voleo sam Grčku, Tursku, najinteresantniji mi je bio Berlin. Pogotovo mi je interesanstan bio Berlinski zid koji razdvajao Istočnu i Zapadnu Nemačku. Moglo se osetiti koliko je narod bio osetljiv i zaplašen, ali je ipak uvek sve dobro prolazilo.
Kada je prešao i milioniti kilometar u svom Mercedesu od nemačke kompanije dobio je zlatnu značku sa dijamantom kao nagradu i priznanje za pređene kilometre.
– To su stvari koje teraju čoveka bude osetljiv na tako nešto. Svi su tada govorili ”Evo ga Toma koji je prešo milion”. I štampa je pisala, u preduzećusam bio u centru pažnje, i to mi je davalo uvek elana da i dalje svoj posao radim predano i posvećeno.Tokom svoje karijere vozio je i pojedine relacije koje traju po 12 sati, što je jako naporno. Međutim, snagu mu je uvek davala njegova supruga Stojanka sa kojom je u braku već šest decenija.
-Značila mi je mnogo podrška moje supruge. Tada nije bilo obdaništa, decu nije imao ko da čuva, sve je to ona čuvala. Velika podrška mi je bila žena. Mi smo 60 godina u braku, imali smo razumevanja i dan danas imamo u 81 godini. – i dodaje da se sa svojom suprugom zna od najranijeg detinjstva.
– Sa njom se znam od osnovne škole, i kad sam došao iz vojske mi smo se uzeli, i evo dan danas smo zajedno. Mnogo nam je značilo to svima, davalo nam je želju i volju. Ali meni je najvažnije da se mi svi volimo, to je najvažnije, svi! – završava naš razgovor, milioner na točkovima, Tomislav Nedeljković.
Kako kaže, jedina neostvarena želja mu je da doživi duboku starost i objašnjava nam da na tome radi iz dana u dan, a glavni adut mu je zdravlje koje ga za sada dobro služi.
Kraj.
Prvi deo priče, možete pročitati OVDE
(Autor: Nemanja Tonić, Dobričke internet novine)
