Nemoj vaditi vinograd

Znam da je teško, da se ne snalaziš.
Na širokom putu sebe ne vidiš.
Vreme je takvo. Ne stojiš u mestu,
samo uskim putem prolaziš.
Od mladićkih želja, razumom skrojen,
u glavi ti pripremljen plan.
Ljubavlju negovana, krila ojačala.
Sada si spreman da ostvariš san.
Ipak me jedno poslušaj: Nemoj vaditi vinograd!
Samo ga ostavi, napusti. Neka se odmori, neka odboluje.
Neka podivlja i neka tuguje. Imaćeš Kome da se vratiš.

Daljina, u pogledu, lepotom zanosnom procvetala.
Zemlja ti rođena postala tesna.
Za put si spreman, znanjem si svojim kofere prepunio,
možeš sad njime svet da obasipaš.
A ja te jedno molim: Nemoj dragulje da rasipaš!
Nauči, naučenim, oko sebe Ljude da sabiraš.

I, pre nego što pređeš kućni prag,
pomoli se pred ikonom, baš kao i tvoji preci
Crkvu malu kada su njome utvrdili.
A ja ću da verujem da ćeš se ipak vratiti!

Dragica Oličkov
Kikinda
( iz zbirke U BLIZINI IZVORA )