Naše lepo društvo je oduvek pravilo jasne razlike između crnog i belog. Pa čak ni onda Crno nije dovoljno crno a belo dovoljno belo pa uvek treba na tome raditi ali opcija sivog (sivila ) nikako nisu dopuštena, sem eventualno u ljubavi, životu, osećanju ali se o tome naravno ne priča jer je nepristojno za palanku i ljude.
Shvatio sam ja tu podelu odavno i prihvatio ali opet pokušavam da izbegnem te oštre granice koje su mi postavljene.
Pravila, pravila… Sem osnovnih da se posle srednje škole upisuje fakultet jer tako mora, i da se nakon toga ulazi u brak jer se isto tako mora. Postoji i jedna obaveza i društvena neprihvatljivost a to je biti drugačiji.
Drugačiji, po palanačkoj definiciji, predstavlja opasnost ma koliko u manjini bio. Svako odstupanje od tradicionalnogiI ustaljenog, ma koliko ono dosadno bio je opasnost za većinu.
Različitost je često sinonim za lud, bolestan, drogiran, pijan, u sekti…
Biti različit nije poželjno, a i što bi bio drugačiji kada decenijama i vekovima društvo preživljava ovim tempom i niko se ne žali a ja tu nešto našao da pametujem? !
Ali opet, svi mi u našim malim prostorima volimo da budemo drugačiji ako ništa drugo onda smo u mislim i samo za sebe. Redovno se smeškamo kad treba, kritkujemo kad treba, krstimo kad treba ali smo duboko sebi drugačiji na svoj način i tu zapravo živimo.
Ponekad vidimo ili čujemo osobu koja se probudila izašla iz ljušture i pokazala zvoju različitost iako je to banalan primer – nošenje šešira, prenaglašene šminke ili bez šminke, kratke kose ako si žensko i duge kose ako si muško, ići bos kada je leto i zapravo iako javno ritikujemo te ljude mi im se divimo , ali opet smo najsigurniji sa svojom različitošću u sebi , u svojoj tišini.
Tu našu različitost nikako ne smeju znati naši prijatelji, devojke i momci, roditelji, kolege jer ćemo odmah na “prvu loptu” biti osuđeni, zato to duboko držimo u sebi I živimo dva života.
I dalje ne znate o čemu pričam ?
• Koliko se stidite da nešto uradite ili kažete samo zato što to nije nikada pre?
• Koliko se snebivate da stanete iza onoga što mislite?
• Koliko ispunjavate obaveze moralnog odnosa muža/žene ili devojke/momka u granicama “normalnih i fantazijama koje moraju imati granice dok kada smo sami tj.“drugačiji” imamo totalno drugačije perspektive?
Koliko puta biste zapevali ali ne smete – jer bi vas proglasili ludim?
Koliko puta bi zaplakalim ali ne smete jer se od vas očekuje da se smejete?
Ništa zato, sva sreća pa nam u misli ne mogu ućiiI jedino smo tu bezbedni… do tada. Veš se mora nositi ,terapija redovno piti, ako ste muško možete imati tetovažu imena deteta, svetca ili Ostrog-a, ako ste žensko- nažalost u sledećem životu, I da, subotom mora ići na pijacu 🙂
PS : Zaboravih nedeljna i godišnja pravila.
Nedeljna :
1.Morate izbaciti bar 10 statusa sreće na društvenim mrežama kako biste dokazali svima pa i možda sebi da ste srećni…dobro, dozvoljeni su par tužnih izjava koji će biti nadomešćeni sa dodatnih 10 statusa o oporavku, sreci.
2.Morate redovno izbacivati editovane vase slike I time dati do znanja ludima da ste živi pre svega, da uprkos godinama se podmlađujete , da se lepo hranite I da ste naravno srećni
3.Sem pijace I izlaska na kafu sa prijateljima obavezno je tagovanje na fbu u kom ste objektu a utoliko bolje I obaveznije ukoliko ste van grada.
Godišnja :
1. Izbaciti slike I statuse na društvenim mrežama sa Novogodišnjih proslava i liste želja i promena koje ćemo učiniti..isti važi I za Božić- sa dozama Hrišćanstva, 1maj I uskrs.
2.Izbeći proslavu 10 godina mature , ako se padne te godine jer ako niste u braku, bez dece i posla postoji verovatnoća da ostatak večeri provedete u očaju i piću.
3. Ići na more i par produženih vikenda, preko kredita ili na poček ali obavezo dokumentovati i objaviti , inače “džaba ste krečili”.
4. Morate i povremeni biti tužni – zbog drugih , da onda ne bi bili ludi.
Ovim pravilima garantujem srećnu deceniju i naravno u uz što više ponavljanja.
(Autor: Paša)
