Rođo!
Voleo bih kad bih mogo da kažem da imam brata u NemačkU, al ne mogu, tek što si otišo, još se nisi, ono što kažu, skućio. Zato i kažem da je ovo obično pismo što se šalje u Nemačku. (Jel si čuo, poštar Mićo, OBIČNO, ne preporučeno!)
E pa, rođo! Ti se sigurno čudiš što sam se dovatio za papir i olovku, kad sam ih bacio još onomad kad sam pao popravni iz srpski – al pravo da ti kažem, morao sam! Više mi se smučili ovi viberi, skajpovi, fejsbuci! Sve se mi kao nešto razgovaramo, a ja od ovi moji ukućani do reč ne mogu da dođem kad ti čuju glas!
Zato, ovako! Ovde valjda ne može niko da mi se ubaci!
Hteo sam da ti kažem da si mogo i neko drugo sranje u životu da mi prirediš, a ne da odeš baš u Nemačku. Ovi lokalni ovde mi dojadiše. „Lako tebi, brat ti u Nemačku! Ma za šta se ti sekiraš, imaš deviznog brata! Ti li još radiš u pekaru? Pa brat ti valjda pošalje neki evro, što se brašnjaviš?“ Lele! Ko da si ti baš zbog mene otišo da se penješ po nemačke skele!
Svašta imam da ti ispričam, al prvo da počnem od tvog tatka!
Ne znam sa šta ga ti maješ odatle, al on ovde već napravio nacrti za vilu Ravijojlu (ne zebavam se, oće da sazida novu kuću u selo i da joj da ime Ravijojla.) Majka ti svako jutro pije kafu s moju majku i žali se. Ne sekira se ona za tvoje pare, nego koja mu je sad ta Ravijojla što toprv za nju oće zida. Malo mi smešno, al video sam da je vrag odneo šalu kad je juče doterao kamion pesak i nekolko džaka s cement u dvorište. Pa, tako, da znaš.
Sreo sam ti bivšu ženu. Onaj njen je kao zaposlio u našu osnovnu školu. Kažu, nije politički. Al ono, nije se ona ni politički od tebe razvela, al’ se razvela. Ona je, što kažu, preletela iz jedan brak u drugi. Njegova su kola bila bolja, jbg. Mislim da se sad za dupe ujeda pošto ćeš ti bolja da dovezeš iz inostranstvo, al gotovo. Ni njena velika guzica ne može na dve klupe da sedne! I tako, htede da se napravi da me nije videla, ko da mi nije četri tone kafe popila u kuću. Ja je, bogami, ispreseca s neka unakrsna pitanja (ti znaš da nam je ta detektivska crta familijarna), te snajka, kako si, nešto ti podočnjaci tamniji nego inače, te, niska li je prosvetarska plata, čujem sad će povećanje od Novu godinu, te, da nećeš na trudničko, malko si mi se podgojila.
Pobeže glavom bez obzira, ne znam dal je nisam uvredio! Skoro ispravljala malom Marku iz komšiluk kontrolni, sve izgrešala. Dete se nasekiralo, imalo peticu kod prošlu nastavnicu. Al ova nova (a tvoja stara) bolje zna pravopis nego knjige! Uvek je bila najpametnija! (Priča se da više ne mora ni na onaj ubrzan kurs znanja da ideš kad kupuješ diplomu.) Uglavnom, da sam ja kod nju polagao popravni, s desetku bi izašo iz srednju školu!
To ti je za njenu karijeru, a šta sam sve još čuo, ću ti pišem al sad nemam kad! Mora da prekinem ovaj moj švrakopis, majka me zove drva da cepam! Ti nastavi da ređaš cigle i evri po Nemačku! Uskoro ti šaljem novo pismo s nova dešavanja po grad i selo!
Tvoj brat od tetke,
Lenji Raša
