Kad dođete u hladnu Norvešku kao ja iz pretople Kuršumlije, onda nikako ne možete da se otmete uitisku da je džaba njima standard kada je ovako hladno. Setih se i čuvene replike iz kultnog filma “Lepa sela, lepo gore” pa otud i ovaj naslov za drugi tekst iz Norveške u kome pokušavam da približim ovu zemlju običnim ljudima, a pre svega mojim Kuršumličanima.
Elem, kada smo kod standarda, Norveška je zemlja u kojoj su plate veoma visoke zahvaljujući marljivosti njihovih stanovnika,ali i nafti koje ima u izobilju. Norvežani ne moraju da svoje plate kao mi razvlače od 1. do 1. Ali su im zato i cene veoma visoke, čak nepodnošljivo visoke. Pa tako sendvič košta 10 evra, autobuska karta 38 evra, a jakna čak 300 evra!
Ono što nam je zajedničko je prelepa priroda. Kada posetite čuvene norveške fjordove zateći ćete netaknutu prirodu, tek poneki čamac na fjordu, usamljenu kućicu… Jednom rečju – netaknutu prirodu. Što se tiče šuma, Norvežani imaju guste četinarske šume koje će vas na prvi pogled podsetiti na obronke Kopaonika i Zlatibora. Imao sam priliku da posetim ovdašnje izletište koje me je u startu podsetilo na Samokovo. Prelepe staze sa listopadnim drvećem i četinarima.
U omladinskom kampu boravio sam u Stenkjeru koji ima 21 000 stanovnika pa je u tom pogledu sličan Kuršumliji. Stanovništvo se pretezno bavi ribarstvom. Kuće su im izuzetno skromne, izrađene od drveta, slične našim planinskim kućama. Grad odlikuje mali centar grada koji je izuzetno lepo uređen i za koji vam nece trebati mnogo vremena da ga obiđete.
Od izrazitih znamenitosti, grad poseduje prelepu katedralu, spomenik vikinzima, spomenik njihovom najboljem klizaču, veoma mnogo muzeja od kojih bi izdvojio istoriski muzej Falstad koji je za vreme drugog svetskog rata bio logor. Grad pored toga poseduje i prelepe marine gde možete videti prelepe brodiće i riblji restoran gde možete probati riblje specijalitete počemu su Norvežani poznati.
Međutim, nisam siguran da su im ti riblji specijaliteti baš za toliki ponos jer sam u kampu u kome sam boravio sa mladima iz više evropskih zemalja imao priliku im pripremim pljeskavicu i šopsku salatu. Oduševljenje je bilo takvo da su me proglasili najboljim kuvarom! Konstatacija svih u kampu je bila: ” mecdonalds is shit – serbian pljeskavica is good”!
I da zaključim, Norveška je lepa i bogata zemlja. Verovatno većini naših ljudi i mojim sugrađanima u Kuršumliji “obećana zemlja”, međutim, ja se ne slažem da je ona prava zemlja za život naš južnjaka naviklih na sunce, toplinu, pa zašto da ne i malo, ili malo više anarhije.
Sve u svemu, daleko smo mi od njih, ali i oni od nas. Jeste tamo standard, al’ ‘ladno brate!
(Autor: Jugoslav Rakić)
Od istog autora možete pročitati i priču: Crtica iz Norveške: Pogled na Norvešku očima Kuršumličana
Tu judzi smucka nesto mesnato
Jugo smekeru
Dosao je tiho i otisao u legendu 🙂 Blago njima kad im je Judzi kuvar…. Ladno al standard 😀