Snovi su slojevi prošlosti zatočeni u nama. U snovima su
rane, koje su odavno trebale zarasti i postati samo bledi tragovi
ožiljaka. One bi zarasle, zacelile se javom, kakvom-tak-
vom, vremenom kakvim-takvim, ali snovi čine svoje. Ne daju za-
boravu da se uvuče u friške uspomenu. Otimaju i kradu od
vidljivog i opipljivog, a nekada su i oni bili tren. Sanjam vrlo
živo kućni prag preko kog sam prvi korak pustila, gde sam odrala
koleno preskačući ga nesmotreno, pokraj koga bi me uvek neko
toplo dočekao, radujući se, i prag, koji sam zalila suzom odlazeći
u svet. Prag preko koga me je On preneo, jednog Vidovdana, u novi,
zajednički život. Prag koji se pretvorio u lomaču i za večnost
se smestio u misli, snove, srce i priče. Drag, izlizan, star, po-
crneo od čađi, vremena, dolazaka, odlazaka, srećan, zalivan su-
zama.
Putujem noćas ka tom pragu i vrlo sam blizu cilja. Blizu sam,
još jedna poljana, dva izvora, šuma divljih kestenova, drvored
lipa, dugačak prašnjavi drum, još reku da pregazim, ili da sa
stravom u kostima pređem hrabro preko cerovog debla, sa jedne na
drugu obalu. Na nepcima blago osećam vreli hleb, pružaju mi ga
nežne, a žuljevite ruke. Leptirići od miline razdiru mi utrobu.
Pluća se pune životom. Moje večno odredište mi je nadohvat
srca. Lavež velikog sivog psa govori mi da sam na pravom putu.
Budim se. Njegova bela majica, tri broja veća od mog sitnog tela,
cedi se na meni, kupam se u znoju. Strašan san ponavlja se dve de-
cenije.
Da li je treba zaboravljati ili se vraćati, sećati, žaliti, do-
sanjavati? Da li se život može nastaviti kada se nasilno pre-
kine? Da li sve treba skrajnuti s uma, dozvoliti novim ljudima,
predelima, mirisima, da iznova ispune dušu? Da li se treba pre-
poroditi i napraviti mesta u životu za sve novo, nepoznato? Gde
god da je, kakav god, i ko god ga gazi, živeće i on, moj kućni prag.
Ponavljam u sebi, dok mi se san još pred očima provlači, prkosi
javi.
Shvatim da je sve tu gde možda i treba biti, i onako kako treba
biti u ovoj priči, u mom snu, u sećanju, u vrućem hlebu, čiji miris
me čini ne samo nahranjenom i sitom, već živom Dok se sećamo,
mi živimo. Vraćam se sebi, vraćam se snovima, jedino sam tako
cela.
