Na stručnom skupu direktora srednjih škola u Lukovskoj Banji predstavljena je treća po redu zbirka pesama pod nazivom “Ramonda” kuršumlijske pesnikinje Vesne Paunović Đukić.
Pred velikim brojem okupljenih direktora srednjih škola sa prostora Kosova i Metohije i jugoistočne Srbije, Vesna Paunović Đukić je govorila stihove iz “Ramonde”.
– Na dobar prijem naišla je moja poezija iz ciklusa ,,Vrleti raspeća,, koji govori o razapetim, znanim i neznatim herojima od Albanske golgote do dana današnjeg, kazala je Paunovićeva nakon završene promocije ove zbrike pesama.
Ovom prilikom objavljujemo i jednu od pesama iz “Ramonde” koja je predstavljena na ovoj promociji:
Oluja
Ne tuguj što odlazim zemljo, u leto
Gde pođoh, dok ostavljam sveto
Ne ljuti se stoletna smokvo
Što te neću uzbrati, sladiti se tvojim plodovima
Cerova šumo, ne zameri
Brojati neću godine tvojim godovima
Ne suzi oko, zenice ti ispuniti neće svoja tuđina
Ni zlatasto polje smilja,devojačke kose tobom krasih,
Spasih glavu, al dušu ne spasih
U domove svetle, udomi se jad
Pod neznanim stablom, ne pronađoh hlad
Crnica u crnini osta zavijena
Mesec prepun sebe i njegova mena
Večno gore nad mojim svetom
Aršin za tugu merim avgustovskim letom
Samuje obala, zapljuskuje je zeleno plava voda
Ropstvo ili sloboda, tuđe ili svoje
Da li je ovde, ili tamo moje
Korak ka matici pustih, militvu tiho izustih
Ne ljuti se zemljo što odlazim, ne zameri
Ovo su naše vekovne dveri
Ne uzimaj mi za zlo što te u koroti ostavljam
U svojoj tuđini, sofru postavljam
Majko, Bog me čuva, naslućujuća Oluja
Neće mi crna košulja na put stati
Iz nedara isrgnut, mora da se vrati.
