Kruševački reditelj, snimatelj i montažer Goran Erčević Laki (45) ovih dana počinje snimanje svog devetog filma. Posle velikih projekata, kao što su filmovi: Kleveta, Zalog nebu, Car Lazar, Drenča i drugi, za koje je dobio više nagrada, Laki započinje snimanje filma o pukovniku Rajevskom, koji je Lavu Tolstoju poslužio za lik Vronskog u ljubavnom romanu Ana Karenjina, a koji je poginuo u tursko srpkom ratu kod Gornjeg Adrovca pokraj Đunisa.
Ideja za film o pukovniku Rajevskom nastala je u Cirihu, a najveći investitor, odnosno generalni pokrovitelj filma o Rajevskom je Glas rasejanih iz Ciriha, koji će ovaj poduhvat donirati sa oko 100 hiljada evra.
Podrška filmu o Rajevskom stigla je sa svih relevantnih institucija u Srbiji i rasejanju, uz blagoslov patrijarha Irineja i podršku Ambasade Rusije , kao i Dijaspore svih Srba jugoistočnih zemalja, gradova Kruševca i Aleksinca, privrede i institucija Rasinskog okruga ¬ kaže nam Goran Erčević Laki, reditelj , snimatelj i montažer.
Scenario filma uradio je Slobodan Cenc. Laki nam otkriva da je glavnu ulogu u filmu o Rajevskom, koji u,, Četiri K tehnologiji,, nosi naziv ,,Voda,, jer je Rajevski uvek voleo da bude pored vode, poverio je glumcu Dejanu Tončiću, a da će u filmu biti i Ivan Bekjarev, Toma Trifunović sa sinovima Branislavom i Sergejem, Ljiljana Stjepanović, Vojin Ćetković , Ivan Vučković i drugi, kao i oko stotinu statista.
Kostime je uradila Ljiljana Andjelković, a u ovom projektu pod pokroviteljstvom Opštine Aleksinac, učestvuju kruševačko, aleksinačko i trsteničko pozorište. ¬Planirano je da premijera filma bude 2. septembra, na dan pogibije Nikolaja Rajevskog.
Scene snimamo u manastiru Sveti Roman,pokraj Kruševca, Gornjem Adrovcu kod Aleksinca ,u Lukarevini kod Aleksandrovca, u Kerču na Krimu, odakle je Rajevski krenuo iz Rusije u Srbiju , u Smederevu gde je isplovio iz Dunava i na Šarganu, gde je prvi put sreo Anu Karenjinu, glavnu junakinju istoimenog romana Lava Tolstioja, a snimaćemo i u u Ruskom domu gde je Ana izlazila priča Goran Erčević laki.
Ovo je veliki projekat koji će učvršćivati vekovno istorijske veze Rusije i Srbije. To je cilj ovog filma, a glavno pitanje je zašto je Rajevski došao iz Rusije da ratuje u Srbiji. Odgovor je sledeći: Njegov deda pukovnik Rajevski se družio sa generalom Miloradovićem i u unjegovoj kući se pričalo samo o junaštvu srpskih boraca i to je u njemu pobudilo da dodje u Srbiju i bude u srpsko-turskom ratu, na strani bratskog srpskog naroda, gde je 16 dana ratovao protiv Turaka i 16. dan, spašavajući mesnog sveštenika, poginuo u Gornjem Adrovcu – priča Goran Erčević Laki.
Gornji Adrovac je, inače, poslednje mesto koje je video pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski. Baš u tom malom, bajkovitom mestu poginuo je pukovnik Rajevski . Tu, na kraju puta, u zelenim brdima Jastrepca, usred lipove šume, nalazi se prelepa crkva u ruskom stilu. Iza nje je jarak koji je deli od oranica, šljivika i voćnjaka Pomoravlja. Ovde, svake godine, početkom septembra Srbi i Rusi okupljaju se na mestu pogibije pukovnika, gde je 1903. godine podignuta Ruska crkva.
Na brdu na kome sada ponosno stoji crkva Svete Trojice poginulo je hiljade boraca – sa obe zaraćene strane i medju njima Rajevski, koji je u to vreme mnogima bio nepoznat, ubio ga je geler. Dve godine po pogibiji on postaje Aleksej Vronski u Tolstojevom romanu. Nikolajeva majka Ana je prenela sinovljeve ostatke u Rusiju, a od njih se oprostila Srbija – i to uz najveće vojne počasti, a ceremoniji je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović. Ipak, kruži legenda da je u Srbiji ostalo srce Nikolaja Rajevskog, heroja koji je poginuo za slobodu bratskog naroda. Ostalo je zapisano da su njegovi posmrtni ostaci, uz državne i vojne počasti iz Beograda brodom poslati u Rusiju, a da je po ličnoj želji njegovo srce zauvek ostalo u Srbiji, u porti manastira Svetog Romana u Đunisu.
Rajevski je u Srbiji , inače, prvi put boravio 1867. godine, o čemu svedoče njegova pisma iz Čačka i Beograda, a devet godina kasnije došao je kao dobrovoljac sa još 5.000 sunarodnika koji su želeli da pomognu Srbima u borbi protiv Turaka, o čemu svedoče i neke fotografije koje je za nas Laki pribavio iz Rusije.Poslednje su baš iz Gornjeg Adrovca pokraj manastira Sveti Roman u Djunisu, koje je neko od ruskih boraca snimio.
(Autor: Radojica Barjaktarević)
