Osim toga što na jesen najčešće menjamo garderobu, potrebno je promeniti i režim ishrane. To je važno zato što svako godišnje doba nudi namirnice koje sadrže vitamine i minerale koji su nam potrebni a kojima najčešće nemamo pristup prirodnim putem, odnosno bez konzumacije suplemenata i zamrznute hrane.
Od voća, u jesen imamo jabuke, kruške, grožđe, i smokve, a što se povrća tiče tu su plavi patlidžan, šargarepa, bundeva, kupus. Ne bi trebalo izostaviti ni masnu ribu i svinjetinu.
Naravno, razne namirnice, među kojima su i voće i povrće, mogu izazvati neke od fizičkih tegoba, kao što su nadimanje trbuha, gorušica, grčevi, ali i mentalnih, među kojima spadaju anksioznost, depresija, nesanica. Ako imate ovakve smetnje, bilo bi idealno uraditi test intolerancije na hranu i pravilnom ishranom ukloniti brojne zdravstvene probleme time što ćete znati koje namirnice više odmažu nego što pomažu vašem organizmu.
Voće koje treba jesti na jesen
Jabuke su prepune vlakana i vode, a samo jedna jabuka sadrži čak 14 odsto dnevne doze vitamina C, kao i kalijum i vitamine K, A, B1, B2, B6, i E. Zahvaljujući tome što imaju antioksidativno i antiupalno dejstvo, u brojnim studijama su dovedene u vezu sa smanjenjem rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, a dokazano je i da smanjuju rizik od razvoja astme, bronhitisa i raznih vrsta raka, ali i sprečavaju bolesti kostiju.
S obzirom da sadrže vitamine A, B, C, E, i beta karoten, koji sprečavaju nastanak bora – kruške blagotvorno deluju na našu kožu. S obzirom da imaju veće količine fruktoze, glukoze, i levukoze, predstavljaju brz i prirodan izvor energije, ali se upravo zbog tolike količine šećera ne preporučuju osobama koje boluju od šećerne bolesti.
Prepuno nutrijenata i vitamina (posebno K i C) kao i snažnih antioktisanasa, grožđe umnogome može doprineti očuvanju i pospešivanju našeg zdravlja. Konzumacija ovog ukusnog voća smanjuje rizik od nastanka bolesti kao što su dijabetes, različite vrste kancera, kao i srčanih oboljenja. Ipak, prekomerna konzumacija grožđa može izazvati stomačne i probavne smetnje, kao i u retkim slučajevima i alergijske reakcije.
Smokve sadrže malo kalorija a bogate su mineralima kao što su magnezijum, bakar, kalijum, i vitaminima K, B1, B2, B6. Odlične su kao prirodan lek protiv opstipacije (zatvora), poboljšavaju krvni pritisak i nivo holesterola u krvi. Takođe su bogate beta karotenom, zbog čega pozitivno deluju na kožu, kao i u lečenju akni i bubuljica. Međutim, s obzirom na veliku količinu šećera, treba ih jesti umereno.
Povrće koje bi trebalo jesti u toku jeseni
Plavi patlidžan je tehnički voće, ali ga svuda u svetu, pa i na našim prostojima, doživljavaju kao povrće, stoga ćemo ga uvrstiti ovde. On sadrži puno vode, minerala i vitamina, a malo kalorija, stoga je odlična namirnica ukoliko želite da smanjite kilažu. Odličan je za zdravlje našeg srca i u sprečavanju nastanka srčanih bolesti, a takođe pomaže mozgu, jer ga štiti od slobodnih radikala zahvaljujući visokom nivou fitonutrijenata.
Svima su nam u detinjstvu stariji govorili da moramo da jedemo šargarepu kako bismo sačuvali vid, zar ne? Istina je! Šargarepa obiluje vitaminom A koji pozitivno utiče na naš vid, a zahvaljujući beta karotenu štiti od katarakte, glaukoma i makularne degeneracije. Ovo povrće smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, štiti jetru, desni i zube, i poboljšava varenje. Ipak, prečesta konzumacija šargarepe može dovesti do karotenodermije, ali i izazvati razne druge tegobe, poput vrtoglavice, mučnine, pa čak i povraćanja.
Verovali ili ne, plod bundeve čini čak 90 posto vode, ali i karotin, vitamine C i B1, B2, B3, B6, kao i niacin i folnu kiselinu, te minerale – kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i mnogo drugih elemenata. Odličan je diuretik i preporučuje se osobama koje pate od upale bubrega i bešike, reume, gihta. Bundeva još kako snižava nivo šećera u krvi, te je pogodna za dijabetičare. Regeneriše oštećene ćelije pankreasa, sprečava rast patogenih mikroorganizama, gde spada i gljivica kandida.
Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C i askrobisne kiseline, kupus pre svega jača naš imuni sistem i poboljšava metabolizam i odličan je u lečenju anemije. S obzirom na visok nivo silicijuma – štiti krvne sudove od oštećenja i pospešuje njihovu elastičnost. On takođe olakšava simptome opstipacije, snižava holesterol i povoljno utiče na zglobove. Ipak, ukoliko bolujete od gastritis, elektrolitisa, pankreatitisa, ili imate bolesti jetre, štitne žlezde, ili pak imate krvarenje u želucu ili/i crevima, najbolje bi bilo da izbegavate kupus.
Meso na jesenjoj trpezi
Masna riba sadrži više omega-3 masnih kiselina, koje su bitne jer pomažu u normalnom funkcionisanju mozga i tela, a utiču na smanjenje rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti. U masnu ribu spadaju losos, pastrmka, tunjevina, sardina, i skuša. Brojna istraživanja pokazala su da omega-3 masne kiseline pomažu u borbi protiv depresije, ali i povećavaju efikasnost antidepresiva, a riba sadrži i visok nivo vitamina D, tako da je ribu preventivno ili u cilju poboljšanja zdravlja – svakako dobro uvrstiti na svoj meni bar jednom nedeljno.
Postoje brojni razlozi zbog kojih je dobro jesti svinjetinu, naravno, kao i sve namirnice – umereno. Ona je bogata proteinima, kao i aminokiselinama, vitaminima B1, B6, B12, mineralima poput cinka, selena, fosfora, gvožđa i magnezijuma. Zahvaljujući svim tim elementima, svinjsko meso pomaže našim mišićima da normalno rade, takođe pospešuje oporavak mišića i nervnog sistema. Vitamin B12 je vrlo važan za proizvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), održavanje ravnoteže hemoglobina, ali i vida. Minerali u svinjetini jačaju naše srce i krvne sudove, zatim zube, kosti, nokte, i stvaraju energiju u telu.
Nadamo se da smo vam pomogli da ove jeseni još više uživate u svim ovim namirnicama, znajući koliko dobrog činite za sebe i svoje telo. Prijatno, i ostanite zdravi!
