Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga od januara do aprila 2016. bila je oko 136,135 miliona dolara, saopštila je Regionalna privredna komora Kruševac. Vrednost izvezene robe u prva četiri meseca 2016. godine iznosi 67,184 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine izvoz je povećan za 29,2%. Ukupan uvoz bio je 68,951 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine povećan je za 49,5%.
U Rasinskom okrugu, u pomenutom periodu, ostvaren je deficit od 1,76 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 97,4%.
U strukturi izvoza najveće učešće po vrsti proizvoda imaju gume spoljne pneumatske za putničke automobile, maline, jabuke, artiljerisko oružje, sadnice, voda, vina crna (alkohol do 13%, ambalaža 2l). Rasinski okrug najviše uvozi polipropilen u primarnim oblicima, polietilen, polivinilhlorid, kaučuk prirodni, ulja teška, automobil, jabuke sveže, test lajner i dr.
Prema podacima RPK, u prva četiri meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila je uglavnom sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Procentualno najveće učešće izvoza Rasinskog okruga otpada na zemlje Evropske unije – više od 50%, sledi tržište bivše Jugoslavije 20%, kao i tržišta zemalja Istočne Evrope (Ruska federacija). Pojedinačno posmatrano, u izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri bili Velika Britanija (9,23 miliona dolara), Nemačka (6,49 miliona dolara), Ruska Feredacija (6,4 miliona dolara), SAD (6,05 miliona dolara) i Makedonija (3,55 miliona dolara). Glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u uvozu su Ruska Feredacija (14,92 miliona dolara), Nemačka (7,52 miliona dolara), Kina (4,78 miliona dolara), Italija (4,43 miliona dolara) i Turska (3,54 miliona dolara).
U spoljnotrgovinskoj razmeni okruga, za period januar – april 2016. godine, najveće učešće imaju privredna društva iz Kruševca, koja učestvuju u izvozu okruga sa 54,8%, a uvozu sa 73,9%, zatim privredna društva iz Trstenika u izvozu okruga učestvuju sa 17,3%, a u uvozu sa 12,9%, privredna društva iz Aleksandrovca, koja u izvozu okruga učestvuju sa 8,7%, dok u uvozu učestvuju sa 10%.
Uvoz roba i usluga u Srbiji predstavlja najveći generator spoljnotrgovinskog deficita i na nerazumno je visokom nivou i iznosi gotovo 50% BDPa. U odnosu na razvijene evropske i sa Srbijom uporedive zemlje, on je viši za blizu 20% jer se u tim zemljama kreće na nivou trećine njihovih BDPa. U protekle dve godine uvoz u Rasinskom okrugu opao je ukupno za oko 20%, što je omogućilo privredi okruga da uz konstantan rast izvoza zabeleži izraženiji suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju. U prva cetiri meseca ove godine kriva uvoza imala je snažni ulazni trend, a posledica toga je i deficit od 1,76 miliona dolara.
Uopšteno govoreći, bez izvoza Srbija ne može rešiti probleme sa kojima je suočena. Ti problemi su pre svega velika zaduženost i spoljnotrgovinski deficit, zatim veliki dugovi koje država i preduzeća imaju prema inostranstvu i što može da se plati samo ako imamo izvoz robe. Međutim ne treba ni prenaglasiti značaj izvoza. Treba takođe napomenuti, da nivo našeg izvoza nije tako dramatično mali, da je u ovim uslovima čak i zadovoljavajući.
(Autor: Aleksandar Stojković Mast. Ekon.)
