Starica živi na ulici u centru Kuršumlije

Zaklonjena iza kartonskih kutija, na betonu, Inosava Lazić (78), prespavala je proteklu, kao i mnoge noći pre, na stepeništu, u prolazu u samom centru Kuršumlije.

Ova starica tako već mesecima živi kao beskućnik na ulici. Privremeni smeštaj, ako se tako može nazvati, improvizovano je napravila od kartona, na stepeništu u jednom od prolaza u centru grada.

– Protekle noći nisam ni oka sklopila. Bilo je strašno hladno. Karton koji sam postavila na ulazu od stepeništa vetar je odneo. Nije pomogla ni debela jakna u koju sam se uvila. Sada, na suncu mogu da se malo ugrejem, objašnjava nam ova tiha i nenametljiva starica koja sve veme izvinjava kao da je ona kriva što nema krov nad glavom.

Kaže da je radila oko 30 godina i ostvarila minimalnu penziju. Nikada se nije udavala jer je ona od sedmoro dece ostala da pazi oca na selo.

Porodićna kuća letvara u Maloj Šatri kod Kuršumlijske Banje propala, a ona od male penzije je mogla da bira, da li da pokuša da popravi već oronulu kuću ili da kupi po malo hrane od minimalne penzije koju prima.

Odlučila je pre više od godinu dana da pokuša da nađe privatni smeštaj u Kuršumliji. Nakon što je ostala bez sobice koju je plaćala, drugu nije mogla da pronađe, pa se već mesecima potuca od parka, kada je bilo lepo vreme, pa do čekaonica na autobuskoj stanici i Domu zdravlja, do sada stepiništa koji joj je postao dom.

– Zatvorim tako oči i ceo život mi prođe kroz glavu. Pitam se, kako sam to došla da ovako živim sada? Znam da nisam ni mušicu ubila a kamo li nekom nanela zlo. Vaspitavali su me da činim dobro u životu, i da će se vratiti dobrim, pa sam tako i živela. Sada ne znam. Samo, mislim da nisam zaslužila da ovako provedem poslednje dane života, svedoči ova starica.

A poznaju Kuršumličani ovu staricu. Ona je tu već više od godinu dana. Kaže da su je dobri ljudi pomagali, samo za nju sada, kada idu hladni dani niko nije mogao da odvoji sobicu u kojoj bi prespavala u toplom. A ona hoće da plati i odvoji koliko treba, samo da ne spava na otvorenom.

Ovako tiha i nenametljiva, prolaze pored nje kao da je duh i ne primećuju njenu muku. A ona kaže da ne želi nikome da bude na teretu, samo da ostatak života provede u nekoj toploj sobici i ima krov nad glavom.