Nije fer pisati samo o muškoj švaleraciji, jer, kako bi se oni švalerisali ako i suprotan pol ne učestvuje…
Skoro da je ponoć i stiže mi poruka na chatu – tras!
– Dolazi, muž mi je na službenom putu!
Vidi ti nje, baš ne gubi vreme.
Eh sad, nisam ja lak muškarac, ne može tako, odgovaram:
– Imaš li slatko?
– Ima neko od prošle godine, mama pravila.
E pa sad! Ma ne dam se ja tako lako!
– A jel imaš viski?
– Ne, što?
– Neću bre bez viskija, nije mi potpun doživljaj!
– Ma daj ne zezaj, samo gubimo vreme… jel dolaziš?
I tako se gospođa strmeknula, verovatno, po sili inercije na nekog drugog ko je on line.
Setih se Bate Živojinovića i njegove žvake iz filma „Štefica Cvek u raljama žvota“. Obli me ponos, ki Bata sam ispao frajer!
Mislim se nešto, al nas ima zagorelih čoveče! Jel ova luda, sve su ove španske serije iskvarile narod, što malo ne prebace na neku tursku, povratak tradicionalnim vrednostima, pa malo ono” kafu mi draga ispeci”, malo da čeznem, malo da me muči, malo da ja nju mučim iščekivanjem, a ne ovo “skidaj gaće”!
Još samo da me u sred akcije nazove gospodin muž, da najavi dolazak kako ne bi doživeo neprijatnost u vidu cipela br. 46 ispred vrata, kad se vrati sa tog službenog puta. Strašno!
I gde je tu merak, izem ti merak, a merak cenu nema, jel tako?
E neću bre tako, nisam ja lak muškarac i tačka!
(Kraj)
Možete pročitati i prethodne dve kolumne na istu temu:
Švaleracija u malom mestu ili kako funkcionišu stvari…
Švaleracija u malom mestu – priča o alfa mužjaku
(Autor: “Slučajna prolaznica”)
Bravo!Gledam ovu omladinu i zaista nije lako momcima.
Hahaha nista bez domaceg slatka i viskica!